Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 35

А затим је навео у целости закључак народно-црквеног већа

од 10. Септ. 1768. — одржан по смрти митрополита Павла Ненадовића који је умро 15. Августа и. г. — у ком се рекло у погледу администраторства ово: „— — Сего ради здје собраниј в наполне-

ние предречених должностеј согласујут, по до ниње бившему в народје нашем обичају и уставу, и нареждујут и именујут за временаго в митрополии сеј Администратора Г. Епископа Бачкаго Мојсеја Путника, и находјат, да сие наименование и нареждение Администратора височајшему двору огласитсја — —. А. он Администратор в важних и всего обшчества касајушчих се дјелах сам о себје без согласиа прочих Г. Г. Братиј Епископов делати да не попушчаетсја, но о всјех коликих Г. Епископом да сообшчает“,

Влада — Илирска Дворска Депутација — није одобрила овај закључак поменута већа, него је у свом решкрипту од 11. Новембра и г. рекла: „— — Да клер и народ власти немат умершу Митро-

политу Администратора наредити, но их ц. к. Величеству то пристоитсе.“, те је за администратора именовала владику вршачког Јована Ђорђевића, а владику бачког Мојсија Путника за администратора удове будимске епархије.

Одржан народни сабор 1769. по обављеном избору митрополита — управо именовању, јер иако је код првог гласања добио владика карлштатски Данило Јакшић 43 гласова, а вршачки владика (администратор) Јован Ђорђевић само 23 гласа, на заповест комесара грофа Хадика мораде већина мањини приступити, и једногласно гласати за Ђорђевића — поднео је своје жалбе — gravamina влади, међу којима се жалио и захтевао, да се као и дотле дозволи народу да поставља администраторе по смрти митрополитовој.

У погледу постављања Администратора рекло се: „Da vermog ausdriicklichen Privilegien Inhalt: Liceatque vobis inter vos ex propria facultate ex Natione et Lingua Rasciana constituere Archi-Episcopum, quem Status Ecclesiasticus et Secularis inter se elliget, dem Clero und der Nation durch die freye Wahl einen wiirklichen Erzbischofen und Metropoliten zu constituiren eingereimet und bey gegenwertigen Congress von E. K. K. Ap. Mayestet diese Befugniss allergnždigst bestittiget worden, allerhochst dieselbe geruhen mochten Sede Arch. Episcopali vacante firhin einem von dem Clero und der Nation ernennenden Erzbistums-Administratoren soweniger, als wiirklichen Erzbischof ist, wie bishero allemahl iblich ware, kinftighin auch auf beschehende Cleri und Nations allerunterthinigste Anzeige allergnadigst zu bestettigen, Woran in dem vorigen Jahr nicht geringe Bestirzung die Nation durch das Decret von 11. Nov. 1768. verspiihret und womit der Erzbischof und Metropolit oder dessen Administrator wje allezeit gewohnlich gewesen die Nations-Deputirte, sowohl geistlichen als Militair and Provincial Standes ad Congressum berufen solle allermildest zu verordnen“. (Pykouuc).

А шта је Архиепископ-Митрополит Вићентије Јовановић у својој жалби од 5. фебр. 1778. на регуламенат од 1777. у погледу постављања Администратора Митрополије и епископија рекао, види се из „Архива“ за пр. г. на стр. 114.

Ну, влада не обзирући се на ту жалбу и молбу саборску, у регуламенту од 1770. — донесеном тобоже на сабору од 1769. — у