Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
66 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
колима, два вранца и старим казаном ухватио и пошто је поп ноћу побегао да је све за државу узео.
11. Шевал 1085. (26. Јунија 1626. год.)
Сведоци: Ризво бин Абдулах, Хасан бин Ахмед, Хасан бин Тимур, Ахмед бин Тимур, Халим бин Хасан.
1.
Исправа коју је издао Алија кадија у Иригу, да су Аћим Стејић и Грујица Бјелић из села Нерадина у иришком кадилуку, продали ЈосиФу-челебији сину Перванову из Ирига једну половину воденице која се налази на месту званом Гргатек у атару истога села за 2500 акчи. Датум је 7. Џемад-ил-ахар 1062. (6. Маја 1652.).
Сведоци: Мустафа музур (доставник) Јусуф син Балијин, Ибрахим син Алије ашчије, Осман син Первизов, Хусеин син Хасанов, Абди-челебије син Ахмедов, Хаџи Хусеин ефендија и други.
Ш.
Исправа коју издаје Ахмед АриФи кадија у Иригу:
Ђурица и Грујица деца Аћимова из села Нерадина тужили су Јусуф-башу сина Перванова, да им бесправно присваја половину воденице која се налази на месту званом Гргатек у атару истога села. Јусуф-баша је поднео шериатски хуџет (исправу), али да би се ствар потпуно утврдила, суд је затражио и сведоке. Он је привео Абдулах-челебију сина Ахмедова и Ислама сина Рамаданова који су посведочили да је покојни отац Ђуричин и Грујичин споменуту воденицу Јусуф баши пред судом продао за 2500 ачки и наплатио.
23. ремадан 1069. (4. Јунија 1659. год.).
Сведоци: Омер-баша, Арслан-баша син Мустафин, Хасан-челебија Шехрипаша, Хусеин-челебија син Каимов, Хаџи Ебу — Бекир баша син Дураков, Јусуф син Балијин, Осман син Первизов. Ибрахим син Алијин, Дурак син Хасанов и други.
ко»
Како је код нас и у самој Фрушкој Гори још и у првој половини ХУП. века владала неписменост; види се најбоље из тога, што ми не мамо ни једног писменог српског споменика о манастиру Грге: тегу — Гргатеку не из ХМТ., него ни из ХУП. века.
И да не беше наведених турских исправа, — (из којих се види да Турци нису били онакви, какве ми њих себи представљамо — треба само видети, Како су лепо оне писане и на Каквом лепом папиру —- онако чисто написаног рукописа и на онакој хартији, ми не наиђосмо ни на један српски рукопис, не из ХУМП. и ХУП. него ни из ХУШ. па ни из ХЈХ. века. Сличан смо нашли само на један и то хиландарски из ХУШ. в.) —, ми данас не бисмо ни знали, да је Гргетек постојао већ пре 1626.