Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 103
њекое време и код протопопе иришкога Г. Андрее, читает от части добрје, поет и пишет такожде добрје, обаче таинства незнает. На препоруку протопопа иришког и житеља села Ривице, котори сего Георгија за пароха себи просити намјерајут.
В. Карловцје 12. Јун. 1747.
Дијакон
Георгиј Петров родом из Шида, љет 22. Отец јего Петр преставил се, мати Марта за другим мужем жива. Училсе прво код протопопе шидскако Гаврила, потом код шидских магистровз Симе и попа Јоана, после у петроварадинском шанцу на ученим 2 љ. бил, читати лепо умјеет, пишет и поет самогласно добрје. На препоруку оца Протопопа проситсе во свјаштеника освјатити се.
В. Карловије 12. Јун. 1747.
Дијак
Кузма Јефремов родом из села Петроваца. Љ. 20., отец Јефрем мати Смиљана. Училсја у Иригу код бившаго магистра Теодора (иже ниње в Карловачкој долњој церкви свјаштеником јест) и потом у Иригу код магистров после Теодора ондје бивших, и свега во иришких школах 5 љет долго бил, једну годину и здје в Карловци у школи код Петра магистра училсе. Читает доста добрје, пјети гречески гласове почео учити се код попа Евтимија здје у Карловци, и јеште добрје појати незнает и писати средствено умјеет, о таинствах ничто сад сказати незнает, и писати средствено умјеет, на препоруку јегова отца проситоја во дијакона рукоположен да будет.
В. Карловије 27. Окт. 1747.
Павел Патријарашки Сингел. ; = ж
Ове су белешке значајне и важне с тога, што се из. "њих види где су у то време постојале школе и магистри, односно који су свештеници спремали кандидате за свештенике и шта су код њих научили за време свога школовања.
Не треба заборавити, да ти ђаци — приправници нису код свештеника непрекидно учили, него да су они били код њих више слуге, а учење им је било узгред.
Уз то не треба ни то заборавити, да и ти њихови учитељи, како магистери тако и свештеници нису били учени људи и знали метода, него им се све знање састојало у томе да су знали читати и појати — и то не бог зна како — и прописани за време патриЈарха Арсенија ТУ. „Трактато св. Тајнама“ узет из „Мир с Богом.“
Уз то видимо из ових бележака и то, да је сваки ђак, који је хтео да буде ђакон односно свештеник морао имати свога заговаратеље, који је као такав морао стајати добар за свога клијента и старати се да научи што му треба.