Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 143

своје чинити, дружаски савјетовати, да се тога остану, и пак к' Та бору повратет, понеже тим не само код краљев: велич: велику над Нима бившу милост, погубити хоћеју но васуе досадашна толика храбра, мужествена, и похвална служба и заслуге, цјелому свјету, срамом, поносом, и поруганием хоће бити.

Зато и сад вам Љубезним Нашим синцем отачаски и љубовно савјетуем, и молим, ви пребудите у постојанству, не уклоњајтесе ни на десно, ни на лево, но сваке указујеме вам службе, с радостију чините, и неослабјевајте но крјепите се, и мужајте: а братиам вашим, а Нашим љубавним синовом, кои оставише својеволно таборске службе, и пођоше на своје домовине, противни јавившесе Јеја краљев: величеству, и всемилостивјејшему Јеја позванију, савјетујте љубовно, и молите, да се покоре, и пак к' табору поврате. За Бога, Царство, и правице ваше, вас Молим, тако вас крв ваших праотцев, дједова, отцев богато, и вјерно за царство излијанаја, пред Богом непрела, коју ако би се не би повратили, но тако безчастно упустилисе, цјело види се да хоћеју затрти, и заборављену учинити. О синци постојани будите, и браћу вашу савјетујте, да се поврате, и к табору дођу, а ми за вас, и за вашу срећу и напредак Бога Благог молити непрестајемо, и јесмо — —

Карловци: Октомв: 6-о Среда.

у Хорватску. На команду вараждинску, крижевачку и копривничку. На депутирте. ;

Благо-Племенитородним Господам свакога Сана, степена, и достоинства, вишим, и нижим офицјером, и свим храбрим како католичаског Римског, тако и Нашего восточног закона и исповједанија војаком от високог Генерелата вараждинског, крижевачке и копривничке команде и из слав: краљевине хорватске посланим бившим на всевисочајшу службу у Табор Јеја краљев: велич: и повратившим се на своје домовине: Благодат, Милост, и Мир от Господа Бога, а от нас Молитва, и Благословение. — У првом Нашем Листу послатом на све вас по Духу свјатом Синове Љубазне у Табор, јесмо _вам становито указали коликое упование Наше на вас било, и свагда јест, за ваша Јуначка, храбра, вјерна и постојана војничка дјела, и с Непријатељем краљевским бој, да се не само неприатељу страшни именом и дјелом вашим показали јесте, Но и толико Јуначким вашим поступком прославили бисте, да је памет ваша по велих Царствах и краљевинах славила се, и у високих дворови хвала и слава ваша била, што сте ово време, како би дедови и отци ваши, вјерно, Јуначки, и Мужаски краљевском величаству послуживали, и проћу Неприатеља војевали; — И свагдашње Наше чекање на то било, да видимо славниј конац храбрости, и Јуначке службе ваше, знајући да свако дјело конац краси, кои кад би сљедовао, могли би се наДјејати, да би се не само ви у ваших правица прославили, но и сваки брат наше и ваше кр'ви би сад и допоследка прослављен био, и сваку краљевску Милост заслужити могао. _ а

Но сад проћу таквог бившег нашег к вам савета и науке, ако и не хотесмо, но нужда нам била разумјети, да сте цјело краљевску службу оставили, от табора се одјелили, вјерност досадашњу на не-