Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 145

пљати Хорвати, а нарочно пак им хорватом писасмо поучение, да се к тому ненакланају, нити отходе, и посласмо на Господина Агента, како может бити да сте досад видјели, сад пак по благонахожденију вашему расписасмо кргишником Нашим, хорватом јеште у табору находјаштим се, и отбјегшим, и сва та на все посилаем, и на име Господина Агента, која Ми занеже невједаем како и камо у табор отправити, и како у ЖХорватску, гледајте ви како да се опреме, и то у Хорватску тако оправити, да и коменданти ондешни о том знајут, и чрез Протопопу · Николаја (Поповића) прочитаемо будет. Аште Господствујуштих намјерение и воља будет вас употребити ради поучениа проче Милицие, ви ни једно магновенис ока не мед“ лите, но абие к предлежаштему путу имитесе, и настојте те крајнеју силоју оставшесе војаке утврждати у службах всевисочајших краљев: а нарочно того ради и полезно било би к табору пут преузети по народњему здјешњему обштему договору, за јеже тамошним надлежателством потребите чинити препоруке. Наипаче в сем случају, какогод најлучше знате, и поступајте и услужајте се, да би сте учинили пут будуштим солицитациам, а камо срећа да су се хорвати јеште от туд вратили. Господина Епископа Филиповича памети, и умедљанију чудимо се; уповаем да досад чрез протосингела Партениа и прочаја вам послатаја, и пак нарочно на ваше име писатое получили јесте. Декретов и решкриптов никакових не получивше, засад ни копиах шиљати неимамо из'шта, ожидаем же по обнадежденију Господина Агента получити, аштели оправлено досад, а Ми неполучили, можете се сјетити, гдје су се задр жала. Молитве церковне, и Монастирске сљедовати будут, о вејех сих најлучшему старанију остављаем, и како всегда остаем — —

Карлов: Октомвр: 9-о Субота. Депутиртом у Беч, на 2 о сего полученое.

(Сему закључено било писание Господина Бачкаго, и на то отвјета копиа ради Пакрачког викара.) на

С прековчера одшедшеју поштеју јавили јесмо, да по обнадежденију Господина Агента, и вашем совопрошенију никаковаго декрета до данас получили нисмо, и тако ове поште подобно јавити имамо. Повнегда же получимо таковиј, копију прве поште вам послати објештаем, и ва отвјетје високослав: хофкригсрату, или аште чрез инаго кого получим, по совјету вашему држати се будем.

Пакрачкаго Ексарха касајуштесе, кад се вам поволно видјело, честној Господина Агента пароли, и вјери повјерити, и Ми нестоим противни, но пак шкоде небудет, имати на то надзренис да га прогунута удица неповуче на ненадјејемо то при вам останет.

Презента ради совјетованог за Госпожу Атентовицу соизвољаем и учините тим ухоту јего к промоции дјел поострити. Бјегство Хорватов и Мажаров, подобно и отјатие чрез Французе градов јавлених Нам, по премногу не поволно Нам јест чути: но обаче веја управитељству Божију остављаем, устроивше о поспјешении Јеја величеству, и о вашем благом дјел начатку, и блаженом концу Бога молити, а Ми остаем — —

Господину Ексарху Осечкому на 8-о сего полученов, а 6-о писатое,

„Архив“ бр. 9. и 10. ва 1912. та