Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 151

колико се реамбулацие Монастирске дотиче, добро ла сте Господину обрдиректору, и Пасарди писали, 8 Ми толико среће имамо заште дети се от труда јеже писати о том, занеже от Господина обрдиректора сад за дјели краљев: у Земуну суштаго, извјестие имамо, да га данас чекамо, или сутра овде. Тако у присудствију овле хоћемо потребита препоручити, и објештати штогод от Монагтиреј, доста и нам мучно, и неповолно учинило се, да вас против 06-

надеждениа, сад имамо нужду извјестити ради чајаних у зајам 1000 дуката да суетна надежда бист, занеже упованиј бившиј кре: дитор человјек воинствениј јест и кромје извјестног пребиваниа тако сумњаетсе. највише, дати, објештаја же, оставља само три мјесјаца за термин, у коими ми никако возможни не би били вратити. Но овамо већ ненадјејуштесе, гледајте, како ћете ту код Господина секретара Аизлера узети, понсже он Господину Администратору надежду дал, и он тамо с своим приходом хоће донести облигацију потребиту с Нашим подписом и Народних лиц. А јеже на Провенте далеке, или нашу годишњу плаћу поуздатисе, ви знате да је ваш пут тамо ове године Даљ изео, и Ми цјелаго љета плаћом Нашом дужнике наплатити неможемо коликосмо се задужили, самовидци нам ви јесте, и добро знате. Но тамо гледајте, наипаче с Господином Администратором, кад тамо дође.

За Гд. Агента изумлени стоимо, и већ незнамо, како наређивати и што чинити и от куда намирити јего. Ми кад бисмо новаца имали, не бисмо остављали да леже, но бисмо у таква дјела улагали, а јему Господину Агенту сад пишемо, и обнадеждујемо га. У пункту епитропа ради видимо да нисте добро информирати, но мислите, да смо Ми кадгод Аудитору шиљали за то Синесиа, то извадите сум“ њение занеже то нам и за муку јест, да кромје вејакаго јавлениа Нашего он аудитор против наше јуриосдикцие дрза о црковних дјељех инквизицију чинити, и епитропе хесапити, како Његов самоволвиј Протокол, вам саобштениј, јављаст, а како дјело ходило, хоћете из прилагаемог писаниа Синесигва лучше разумјети у том, како“ ходило.

На наше писание, от депутацие отговор какав примисмо вам у оригиналу посласмо, у коем ћете видјети, да, в мјесто рукопомошти чрев Него Екселенциес декларирате, ни подписати се није хотјел, аштели что лучше сљедовати будет, Ми неотложим, и вам јавити, и јего Ексел: благодарити. Мемориал Јеја велич: предатиј и јеште не сишадшиј велико Нам оскрбљава.

Да се сумњение нам двигнет, јавно вам буди, да писмо, референдара Кеслера, ком је вмјесто Вебера, тако како омо вам послали, јест у белом декрету под хофкригсратским печатом дошло, а писмо унутра Његово запечаћено било, и тако видјети будет вам аште добро, а у белом хофкригсратском декрету јесте дошло нам, за то смо вас и питали о узроку, зашто праздан или бео декрет, и у Нему друго писмо башка запечачено примисмо, али сад извјестисмо се о узроку и да того ради он свое писмо у декрет бјел закључио, за пустахие каквим год лучше начином знате, гледајте добити гра- цију, да не би се какво горше зло от них почело.

Новинами, и прочими тамо дјелими, извјештаеми на далше бити, уповаем, и јесми — — (Наставиће се.)