Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

168 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

цу“, а пошто се у првим протоколима крштених, венчаних и умрлих нигде не спомање Перлез, то је сасвим јасно да је село првобитно имало име „Шанац Сиге“ као што исти протоколи сведоче. Име Перлез спомиње се тек новембра 1766. год. у протоколу крштених. Откуд ово име не зна се, но држи се, да је дошло од прелаз па је метатезом постао Перлаз — Перлез. Ово је мишљење у толико вероватније од других, што су се Срби а по том и Шокци први овамо населили, (који нису могли дати име Перлас од грофа Перласа, као што се у мађ. земљопису налази).“) За стару цркву посвећену Арх. Гаврилу не зна се кад је подигнута, јер нема никаква записа, али се из протокола крштених види, да је још 1766. постојала, но мора да је још много пре подигнута т. ј. кад је и „Шанац Сига“ насељен,а о овом насељењу се ништа извесно не зна. Црква је та била од набоја, а торањ — који је по свој прилици доцније подигнут — · од цигаља. Тако је постојала све до 1848. год. а исте године је од Мађара сасвим порушена. Пошто се околни свет како пре тако и после револуције у њу и на њено место на молитву скупљао као у манастиру, то буде 1362/3 од цигаља торањских на истом месту али мања подигнута, а таква се и до данас у највећем реду обдржава. Нова црква св. успенска почета се зидати 1808. а довршена је 1811. год.“ ХО

То је све што Вам могу позитивно о постанку и називу Перлеза саопштити. Распитивао сам се код старијих људи: да ли има или је било које место у хатару с називом „Сиг“, и нико ми позитивна и јасна одговора дати не могаде. Међутим се Перлез и сада код народа дели на два дела, „Шанац“ североисточни део места (старији) и Перлез југозападни део места (новији). Тачније ништа нисам Вам у стању саопштити. 8

Примите израз мога поштовања Поп Душан Ђурђев.“

Не задовољивши се са овим одговором, поново смо умолили г. Душана да нам каже: да ли се у старим протоколима — пре Перлеза — наводи шанац Сиг и да ли има данас породица у Перлезу које се наводе у поменутој „Кауцији“.

На ово смо добили овај одговор:

„У старим протоколима од год. 1766. наводи се за ово место изреком име „Шанац Сига“ а нигде нема само „Сига“. Код неких случајева крштења из год. 1779, стоји да су родитељи „жителје Шерлезћ кароши“ а храм је стих архистратига. Парох свештеник „ећ шанц« Фига“.

Чујем, да је овде некад постојао град „Сига.“ Из протокола 1779. добијам уверење да је постојало: Перлез варош и Шанац Сига. А парох. црква је била у „Шанцу Сига“.

У протоколу од 1779. нашао сам породицу Царевић — данас __ је нема. Затим породицу Торачких, данас их нема.

· Питерских има и данас. Ћосића сам нашао у год. 1802., данас их нема. Алексића сам нашао у год. 1804. данас их нема.

#) Перлез је у истини основао гроф Перлаз први председник ц. к., Земаљске Администрације у Банату. Он је постао председником 1752. и наскоро је подигао и Перлез варош, (в. Темишварски банат од Ф. Гризелини-ја, Беч 1780. 1. 180.) ·