Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

256 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

имјсет једин виноград непродат у Семлеку, из коего может дати се сеј баби нечто, друго может милостина изити Јего Преосвјаштенству.

Из ових се записа види, како су они писани за оно време доста чистим српским језиком, што иначе код споменика из тог времена, ни у самом Срему није случај. '

ж ж пЕ-

Вредно је још споменути, да је 1731. год. умрла код проте печанског Јосифа „баба калуђерица Марија“, и оставила епископу за молитву 12 фор. 4 3 | Е: с

Данашње. село Мача, наводи се као Мачва. А да се оно тако називало, види се и из писма Јована Чернојевића, обрлајднанта, што га је писао у „Мачви“ 11. Јунија 1749. епископу карлштадскому и „новопоставленому арадскому Павлу Ненадовићу.“

· По једном списку из 1766. био је у Арадској епархији свега 271 свештеник и 16 ђакона. право ње

Прилог Историји српске цркве у Далмацији.

Како Млечани за време своје владавине у Далмацији јоши у првој половини ХУШ. века не допушташе православним Србима да имају своје свештенике; то су Срби Далматинци шиљали своје синове, који су се хтели посветити свештеничком чину у Лику владици Данилу Љуботини да и запопи, те да им најнужније тајне обављају, а особито тајну брака, пошто се код Далматинаца сматрало за грех и срамоту живети невенчано. _ 4

"0 том Данилову попљењу сачувао се у једној протоколици костајничког владике Стефана Љубибратића овај запис.

1785. Јулија !. у Медку. |

Знати се колико је владика Данил запопио диака из Далмације. из штата принципова васма неучени и сљепих, которим нигде во Далмати недадут енурис, тачију что вјенчавајут по ноћи по горах безаконе бракове јелико здјешних песарских поданих, тако и принципових и с тим живут. | |

А владика Данил узел от некога 6, от некога 8 цекина.

Сиј сут: 1. Симу Маукова сина запопио 5. Николу Рончевића — запопио 2. Гаврила Мрћеновића “ 6; Силвестра Кранчевића =, 3. Симу Припузовића % 7. Глигорију Подановића , 4. Павла Ковачевића “> 8. Петра Аранбашића “ ж ж “

Владика карловачки Данило изабран је и посвећен био за владику 1718., прво је седео у манастиру Гомирју, а од 1721. у Плашком, где је и умро 29. Јануара 1789. |

„Архив“ излази месечно на два табака. Цена му је на годину за Аустро-Угарску 6 К., на по године 3 К, за остале земље на годину 8 К, на по године 4 К. — Вересије нема. — Писма плаћена шиљу се уреднику. — Не плаћена се писма не примају. — Рукописи се не враћају.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима. 1912.—320.