Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

268 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

И иста штака није досада описана.

На арх. круни, горе крст, а са обе стране змије.

С десне је стране круне слика васкресеније Христово, а слеве грб. митрополијски с натписом унаоколо: „Тоаннљ Б. М. прав. Архљвпљ карлов. и всего слав. Серб. и вал. народа митроп.

На јабукама где се заврћу делови штаке урезано:

Бевдите мвдри Јаке ЗМЛИ И цћли зак голбби.“ Доле стоји „ара (1771.) | _ _Како круна, тако и јабука су искићене разним камењем.

По књижици: „Краткан повћств (> обзцежителномђ монастврћ длатињк — — —“ Будим 1798. на стр. 8.: „— — Г. Јоан Георгиевич Арх. и Митр. — љ. 1761. бившиј тогда Епископ Вершачки, љубовију движим к Богу и св. Савје просвјетитељу сербскому (храмовном свецу), вес сеј монастир и јего церков от основанија создав и распространил собственим својим иждивением — —“.

Ово је вл. Ђорђевић и због тога урадио, да сачува манастир да се не разори, као што је влада хтела и с њима да учини.

Њему се дакле има захвалити што се и данас поји света литургија у ман. Златици.

По књижици: „Споменђ Древности фрушкогорскихђ монастнрећ, наипаче монастмра Крушедола — —“" Н. Сад 1840. на стр. 12. »— — Руку пак св. мајке Ангелине на скоро после Петроварадинске битке, од једног као што се из обстојателства види, потурченика, њеки банатски свјаштеник добие, исти Турчин казао свјаштенику да је он ту руку, кад су Турци мон. Крушедо пљенили, од једне Светице осекао. Јоан Георгиевич Митрополит, још као Епископ вршачки чујући за овај свети останак, изиште од притјежатеља и пошље мон. Крушедолу, гди се и до данас храни.“

Рајић на 25 стр. рекавши како су патр. Арсенија ТУ. придварни били „савршени годинама људи, али преке незналице, једва су умели и читати“ — подразумевао међу њима и патр. архиђакона Јов. Ђорђевића, а официри потијске милиције и поглавари града Сегедина, у својој тужби царици Марији Терезији — чувши да га је намеран да произведе за владику темишварског — и ово: „— — нити зна что правилно читати.“ У

Официри потијске милиције — какви су они били в. 252. о. л. — у својој тужби денунцирајући Ђорђевића као дечанског калуђера, да није лојалан, молише подједно да се за владику постави Симеон Христијан, светска протува, који је чуда чинио и за ког се зна да је био римокатолички калуђер.

Да митр. Ђорђевић није био ни мало мање писменији од већине осталих епископа свога времена, показује и ово његово својеручно писмо, што га је писао по смрти свога добротвора патр. Арсенија ТУ. једном владици.

Исто писмо гласи:

„Преосвјаштењејши всељубезњејши.

Знано нам јест, да В. П. извјештено јест о преставлении Јего блаженства, јемуже буди вјечнаја радост, и со свјатими упокоение;