Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

262 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Ја каним до 15—20 дана опет у Задар, и тад бих га понио собом и вратио. Дотле разгледајте га и учините употребу коју знате“.

Ми смо веома захвални г. Никифору како на овом рукопису, тако и на осталим његовим саопштењима, која ћемо у своје време саопштити; нисмо пак захвални впрч. г. арх. месићском др. В. Димитријевићу, који нам је обећао послати неки Рајићев катихизис, што га је поклонио Захарију Орфелину. А како смо га молили да нам га пошље!

Г. Никифор као непознат нам, не само да држи наш „Архив“ него се и иначе интересује за наше писање и шиље нам прилоге, дочим многи наши познаници који би имали шта достављати нам, ве сећају се нашег „Архива“.

Милорадовићев је „Догмат“ увезан заједно са још једним драгоценим рукописом, под насловом:

„Оучене церковнос вљ кратцђ % седми таннахљ, чже свтђ на великв ползв в' назченје оваценником, ВБ вторвт кратђ во Епискоши _римническои напечанное кратчанше в' лбто рождества Хргстсва мука, (1724), а Ф бвули мтра веаг (7238.) окт. 8 (6.) 6 Име Чернивода, Сватом8 пр вал сен дарљ тупографђ покланлетљ. Тебћ твоихЂ свати Школае, сте благозханее приносимђ дешами теплики, простри сватво твојо рзкв и прими тое и молитвсло твосло насђ сохрани.“ 12% 20 листи.

Како Догмат Милорадовићев, тако и ово Учение о тајнама писала је једна рука, и то врло лепим читким скорописним словима. Рукопис је доста сличан Орфелиновом писму, ал није његов рукопис.

Не стоји ни на овом Ученију ко га је преписао. На крају само стоји у једном лепо исциФраном венцу од лишћа: „Преписата сли книжица: Мца ноемврза КД число лћта господна 1718.“

На првом је листу Ученија. овај важан предговор:

„Дамаскинђ Божјејо милостно православнви Ешскоп римничкти, Благоговђинћишимљ сваценникимљ: мбрфтавцимса во епархзи нашеге смирен већмђ обшце милостивое и Архипасткркое благословенје посилаем:

Подобаше ваше и ширше учене вамђ подати, благоговђиннћиши свиценнице % седми таннах церковнихљ, но понеже заже вљ · СИХхЂ вел она что надлежатђ к ползћ, и учени ваша есамђ вамђ из'ивилф, се убе вомђ жставилљ множаишанл да васљ извћстимћ и да се научите ф послЕДНОЦИХЂ.

Точно паки глаголемђљ во кратић и вам повелћваемђ, да се не лфћните во чтети сих ученћихђ, и не саме да то читаете, но наизбстњ да набчите, јаке да знате да Фвфишцаете о кождо таинах, јаке да бвдетђ велике испиташе ф сихђ таџинахљ, и да небвдете небрежливи «с дарћ вашеге сваценства что встђ во васђ, которвш дат вам возложенемљ рвкђ Архлеремв вашихљ: јакоже пишетђ Пауелљ свиатви (к' Там. гл. Д, ст. тд) „Потомђ бо не точно Ф Бога бедете наказани, но и Ф насђ за ваше набреженје, аце бо мм васђ не накажемђ, то Богђ насђ потомђ бвдетђ наказати, 1акоже повелбваетђљ Паулђ свитв, глаголи: (Дбан, гл. К. ст. КИ) „Внемлите себћ и всемв стадв в' немже д8Хљ свати постави васљ Ешскопњ, таке да пасете церковђ божно, тоже стижа честнојо свос:о кровпо. «