Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

:

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 307

Данашњи благочастиви Панчевци и Вуковарци — „односно њилови прваци“ који ведре и облаче у Панчезу и Вуковару чизмар Милорадовић и кројач Бингулац — наравно да се не баве јоши

с питањем о катихизису, и ако им дође до руку ови ретци, знамо да ће се слатко насмејати наивности својих стари, ако су т. ј. они од старине Панчевци односно Вуковарци, а нису од „турске“ донесени у сепету, што се пре може судити и по практичном духу речених веселника — громовника.

Услед негодовања народног на Синодални — Рајићев — катихизис, митр. Видак у својој жалби — Вевећуетде — од 11. Јануара 1778., која је у целини штампана у прошлогодишњем »Архиву« под 4. рече:

„Пет т аПеп ђезагјеп Фтвуеп Оргасћеп 2пајејећ ађседгцскје Сафесћзтиз, уејећег 1-то т дЧепеп Ђеедеп Зјауотвећеп пећићећ пчпла УаПасћзећеп Зргавћећ ете Кише ппа тесћб јаше ВеКеппфија Стлесћизећепо пеће ппфеп Кттеће, 11 Чет Петшвећеп Мпседеп 2ећје ВеКепива гепаплћ, ши Фе Вебгећиипо ђеусеђтасћ! улта, Фаза те Кидег дагласћ шеће тећг уог гесћфрјјићсе ВеКепи а ћаНеп убгдаеп, чада уеНеп 2-до да че шеће ппије СТацђепзсеповзепе епфдек, ћађеп, Фазз деш Ууподе аппо 1774. уоп дет Сотповвало Вегло ет Иг Фе тлећф пашје 5ећшјасена уегазуег Саесћшиз уогсејегф уогдеп, (Фезег аппо 1774. т Пгиск етводепепе Сајесвшив пећ, уле е5 зеуп воће, тиште "отдеп: уоп деш јп Јаћге 1774. пп Сапотлед ађсећаНепел таеће ппшфеп Зуподо уегјазаф ппа ЂезаНоћ; вопдета оћпе 21 улавеп уоп уеше уегћавз,, ппд уоп Чет Зуподо ЂезаНсећ. Папп уеЏеп 3-јеп Фезег ођзећепдег тазвеп ашсејегје Сагеоб атив ћашће пад Фагећсећепда дет Бупода-Опотај-Ашзаћ олејећ алела шет Фе Кабоп уепћееј ууогдеп, пасћсећепдв ађег, тла га Епде дез уомсеп 1776. Јаћгев Фегзеђе 1п еег апдегеп Сезаћ, Фапп !п о еписеп Кгасеп ппа Апћуогјећ уоп Чет уомсеп уећ шаиегвећедЧеп егаећјепеп, ла Фамппеп мећфагћећ епшсе ВИфег зфабф Чег хопсеп Аеђђеп епсезећане! уогдеп, чпа деппосћ дазв Тиш Вја« Чев уомсеп, шп Јаћте 1774. уоп Буподо уегбазвај- ппа Ђеза сеп (ћгег. У/ејећев Метаћгеп пиб депеп Гл Погтансјв Фе Хапоп 21 дет егетепеп ппапз о сеп, повћ сегаћглећег апзјаЛћеп Коппепдеп БЗећге 1 дег Тћаб уепенеј ћаб, ппа тап Капп Кешег Етшвећшетпе одег Кесјуешппс угесеп шаегавепеп Кећегп РЈаг7 сезлппеп, посћ Чеп ђе тећбепдеп ЕВећотопз-7ууапо Репећшеп,“

На ову митрополитову жалбу, по допису владике будимског Софронија Кириловића од 11. Авг. 1778., што га је послао будимском таначу: „— — Њег. Величанство под 7. Апр. 1778. милостивјејше резолвирали јесу, јако да онај от скоро у Виење штампати катихизис конечно касират јест, во мјесто же того он би — митрополит — московски катихизис, котори досље и до времена ново штампанога реченаго катихизиса употребливан бил да воведетсја.“ (Из овог се дакле види, да се неко време место Рајићева катихизиса, у школама учила наука хришћанска по московском катихизису. Тај ће бити речени „Кратки Катихиз1сљ ради фбвчени машхљ дђћтен православном хрестонскомв законв сочиненњи учителемљ и Теромонахомђ Рессјискимђљ Платономђ.« Беч 1773. 8% 40 листи).

У поменутом се пак краљевском рескрипту од 7. Априла 1788. рекло: Сафећзиишп #16 Феб Раошесши ађвапе сепзига | Турогтара Киггђекапа ехецаша Киезе, еггопее аззешиг; дпетадтодша 1ебиг Кес Сепвигае, јап Јитђив МајечјаНејз гафсајае, опала Кеблопша Там вирјасенћ, На ебпаш соплиши је Гег п, Џиша рагепши езг,“

2«