Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Јунија 3.

Господам депутиртом у Беч из Осека.

Како Господствам вашим наш поход из Карловаца к Осеку 1. Јунија јавихом, тако вчера к ношти с помоштију Божијеју здје приспјехом и днес унједомитисе сотворихом, гдје инкорпорациона комисија краљ. находитсе, како би заутра (аште би разумјели, да су онамо) к Валпову поћи могли, и отуд пак что скорие к Дому на дјела своја повратити се, зато ви нечиниге ваша писма овамо атресирати но на Карловац.

При сем имјсем вам јавити, како Ми на расписе наше к Хорваћаном у Епархију и у табор за прегтазлечиг Епискола Господина Филиповића и за здминистраторство того нарежденаго (знате Госпо: дина Нишкаго) от истих Хорваћана, а нарочно из табора врло цер: "ковној Нашеј јурисдикции противни отвјет примили јесмо, како ћете се из прилагаеме копие огледати. На ко је Ми, јеже от службе краљевских срдаца их не отргнути, више лагкате 10, неже укорително за овакову их неблагодарност и продрзликогт пишемо сеју почтоју, хотјевше тим их улержати, да не би далше они каквој побуни дали се, докле би Господин Нишки тамо приспјел, по презентации Наше, и о конфирмацији настојати. Занеже тако за советно нађосмо, да неидет прежде у Епархију, лондеже ковфлрмацију не получил будет, и у оваком јего к Бечу походу от дза једино које либи добивати револвирали се, ил! конфирмацију придобити или свој пензион утврдити, како би нарочно текао, а не како досље. Зато препоручаем јего Пр. В. и Господину Агснту, ла преди у пришествију јего всјеми силами нестоите јему конфирмацију на Хорватски исходатајствовати и недати простому неблагодарнсму људстку прилике да би су они сами себје Епископе избирали, и луховному поглавару аки заповједали их посвјештати. По писанију вашему ла би с пре зидентсм и протопоп Николај тамо пошли у знасуом намјеренију. не имјеем утвержденија истини, обаче аште би и то бало, ва изнолите их обоицу их Јасности Принц Хилдбургехаузену доказати, они добро у прном крелиту код Јасности их стојат.

Јунија 6.

Господам депутиртом у Беч. ;

По јавленију нашем прве почте, јесмо срећу имали у Валпову их Ексцел. Господину Бану Енгелесхофен равно како и Грсфу Пата: чићу с подворением визигу учинити 4. сего,. при коем код њих сотвореному комплименту не само Нам познансгву њиховом, но и јеште честни наш клер и славни милитарски и помјестни народ ва милостивсе их рукод: ржание по своим им правицам, привилегијам и ста: родревнем обичају препоручихом, и в надеждје онаго објештанија "их, сјемо повратихомсе с намјерением к дому спустити се. Но междутим задржавамо нас до сутрашњег вторника ожидајуште их Екецеленц. Господина Генерала от Енгелсхофена по објештанију разговорити се с њеми о проч. При походуже овамо Нашем из Валпова, что нам љубав имали јесу приватно сказати и савјетовати јест: да бихом Јеја кр. Вел не во образје тужби или протестациг но под видом предострсженија једно предложение учинили, и тим просили