Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

296 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Ну, кад се Рајић тако разметао у својој Историји катихизиса, како је он православије сачувао својим катихизисом, нека је знано, да је баш он у свој хваљени катихизис увео поделу римокатоличких катихизиса.

Јер у дотадашњим рукописним катихизисима — о којима ће већ бити говора — катихизис је подељен на три части: 1. О Вери, ПЦ. О надежди, Ш. О љубави.

Тако је подељен и у „Православное исповћданје каеолическоћ и Апостолвском Дербви восточноћ — — Переведено сљ Греческаго извка вђ СПБ Духовно Академји“, које је апробовано 1662. у Цариграду од патријарха Нектарија.

А тако је исто подељен и у „Пространби Хррстански ХатихиЈис5 прав. кавол. вост. церкви разсмотриваннви и одобреннви Сватбишимљ Правителствукдцимљ Сунодомљ, и изданнни дла преподаваши вђ училишцахђ, и дла употребленја весбћхљ Православннхљ Хрстанљ.“ Петроград 1848.

Римокатолички се пак катихизиси деле 1. 0 вери (бЈашђеп) П, О љубави (Сеђојеп) Ш. О надежди (бпадептие!)).

Па не само да је „Спаситељ православија“ унео у свој катихизис римокатоличку поделу, те „О љубави“ ставио на ПЦ. место у место на Ш., а на П. да је ставио „О надежди“, него је он у њега унео и римокатоличко учење „О гресима.“

У Рајићеву се катихизису наводи: 7 смртних грехова; вопијућих на небо 4; противу Духа светог 6; туђих грехова 9.

А толико се исто наводии у Канизијеву катихизису. Дочим се пак у Могилином „Православију“ наводе само 4 туђа греха а противу Духа светога 7.

У руским катихизисима и не ма посебног учења о греху, као што то има у Рајићеву и Канизијеву.

У Рајићевом су катихизису црквене заповести доста друкчије наведене, него што су наведене у каноничној реченој књизи Могилиној.

Тако н. пр. у [. се не вели »да се има молити Богу и слушати (само) службу Божију сваке недеље и празника«, као што се наводи у Рајићеву катихизису, него да треба слушати јутрење, службу литургију — вечерње и поуку; у П. не вели се да се има осим наведених постова постити и сваке среде и петка преко године као што рече Рајић, него се навађају недеље, у које не треба постити среде и петке; у ГУ. се не вели, да се има сваки четир пута у гоДини исповедати и причестити као што рече Рајић, него да се обично има четири пута исповедити, праведници да треба сваког месеца по једанцут да се исповедају, а прости људи доста и једанпут и то у ускршњи пост да се исповеде; у Рајића је У. заповед што је у Могиле МТ., МТ. у Могиле УП., УП. у Могиле У., у У. (Рајићева УП.) не вели се, да јеретичке књиге не треба (нико) да чита као што рече Рајић, него да књиге, које јеретици напишу не треба да читају они, који нису вешти и који не знају св. писмо и науку, и да такови не треба да ступају с њимау разговор и да се не друже с њима; у У. (Рајићева У.) не вели се само да се треба молити Богу за оне, који су у власти, као што рече Рајић, него у првом реду за Патријарха — Архијереја — свештене власти и лица, а потом за Господаре, за остале световне начелнике и власти, за војску,