Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 351

Синода —, којим поводом можете тврдити, да ће Синод ипак под оним притиском остати, а сабор нер Ако Синод остане под притиском, будите уверени даће и сабор остати.“ (в. „Постанак и раз"витак српске црк. нар. автономије“. Карловци 1899. стр. 116.)

Онај Грујићев трећи — влада — била је и на сабору 1902.

(у ком је била у већини радикалска странка, а уз њу и самосталска странка, дочим је само неколицина била ван странака, која је мање више пристајала уз јерархију —) господар ситуације и сабор је морао играти по њеној ноти.

(во је чињеница, Коју нико од увиђавниг људи не може побити,

Сабор од 1902. јасно је показао мизерију нашу, а понајвећма радикалске странке, која је својим држањем показала да она у истини и није радикалска странка, те је радикалски принцип осрамотила. Њој је и том, као и у другим приликама био пред очима интерес њених вођа да се дочепају положаја, што им јеи с мађарске стране у више пути пребачено.

Та сетимо се само њеног И држања кад је 1907./8. отимала „српску манастирску штампарију“, којом се приликом сабор-

ски одбор односно њен фишкал др. Ђорђе Красојевић — председник радикалске странке — обраћао за помоћ не само председнику кр. уг. министарства — Векерлу — него и бану Рауху, државном тајнику

Марфију, грофу Баћањију, па чак и познатом распопу Николи Марковићу Ердељану!

Па тек како је дошло до потврде манастирске уредбе и под коју цену и њеног проглашења са онаквољ октројком! Како су и залито су дошли до високих ордена председник радикалске странке др. Ђорђе Красојевић и потпредседник „сабора од мегдана“ др. Никола Ђурђевић 2

Некад је влада одликовала владике и то не за какве услуге, но да их компромитује код народа, бурмутицама, а Б су одликовања „усљедила за заслуге стечене на црквеном пољу“. Красојевић | и Ђурђевић и заслуге на црквеном пољу! Брр!

Сабор је од 1902. јасно показао да и „народна плећа“ могу бити танка — слаба.

А уз то је показао и своју лаковерност, мислећи и верујући у лепе речи, да ће бог зна шта постићи.

__Кад овамо,од целог рада саборског потврђена је само новела за епархијске скупштине и то тек на одобрење благопокојног патријарха Георгија.

Ну, и ту је потврђену новелу саб. одбор унаказио, видећи да се њоме — дошавши на владу — посекао.

Сем тога је одобрено и крејирање неких нових места, а поглавито два фишкала.

Остали су закључци његови отишли под купус и поред „благоволења владина.“

И дочим је сабор од 1902. показао танкоћу својих ребара, те исте године одржани Синод, на ком је био исти кр. повереник Бела пл. Талијан — показао је да је ширих плећа и да је био мало друкчији момак од заступника народних — на сабору 1902.