Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 341

На ову је представку добио Синод ово решење:

Извод

из записника седнице свето православног српског архијерејског Синода, држане у Карловцима 28. Нов. (11. Дец.) 1903, год,

М. 88/Син, 5. ех 1903.

Преузв. кр. уг. министар председник под 3. Марта 1903. бр. 195/М. П. ЏП. враћа овд. најпонизнију представку од 3. (16. Јула 1902. бр. М. 292/Син. 4. ех 1902. поднесену Његову ц. ап. к. Величанству у предмету расправљања и коначног решавања предмета, који спадају у делокруг овог арх. Синода с тим, да исту представку није могао поднети Његову Величанству, наводећи разлоге за овај свој поступак.

По саслушању министарског отписа и подужем саветовању Буде одлучено:

Новом представком умолити преузв. кр. уг. министра председника, да најпонизнију овд. представку од 3. (16.) Јула 1902. изволи поднети на превишње место; уједно учтиво изјавити г. министру председнику, да ће овај арх. Синсд, ако преузвишени исти не би хтео поднети исте представке на превишње место, бити приморан горњу представку непосредно поднети Његову Величанству.

Читао и издао М. П. Др. Лаза Секулић с р.

нар. цркв. тајник.

На овај је закључак добио Синод ово решење: З880/М. Е. П.

Преузвишени и впречасни г. епископе митрополите и патријарше !

Позивајући се на Вашу представку од 11. децембра 1908. год. 5. ада М. 88/Син. гледе слободног расправљања ствари, које долазе пред Синод и укидања институције ехтгајифејајпе сотпиввје организоване у 85 15 1У гл. конзист. системе од 1782. год. Вашу на

ц. и кр. Величанство упућену молбу под '/. враћам с тим да имате доброту известити епископски Синод, да с обзиром на мог бившег претходника у звању отпис од 3. марта 1903. бр. 775., ову молбу на Величанство, која услед тога што се међувремено догодило делом већ а иначе промакнутим делом таква питања расправља, од којих је свако из конкретних случајева проистичући већ претходно чинило предмет највишег решења, Њ. ц. и кр. Величанству нисам могао подастрети.

У Пешти 30. августа 1904. Тиса.

Преузвишеном и впреч. Георгију Бранковићу. Епископат и Синод није успео тада да му се испуни жеља, но што није тада, испунило му се 1911. и дошао до своје аутономије. А народно- црквени саборг Он је дошао ове године до своје суспензије.