Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 343
нама стало до нашег народа и његове цркве и школе, ми морамо друкчијом памећу приступити поновном уређењу наше црквено народне автономије и њу поставити на наш црквено-народни темељ, а не на лутерански и страначко политички.
А пре свега, ми морамо радити на томе, да се јерархија и народ удруже и сложе, као што Румуни радише, иначе биће и надаље онај „трећи“ господар у автономији.
Јер само тиме ћемо доћи до реда и у цркви иу школи и по општинама.
Узрадимо ли и одсад као досад, влада не треба ништа друго да чини, него да нам даде што веће слободе, која ће нас довести до новог краха.
Памет дакле у главу! Једанаести је час куцнуо, повуците се на страну сви, који се врзете око цркве само за љубав њених богатих извора, а не верујете у њу и њену науку.
Оставите уређење црквено-народних питања и одношаја црквеним људима, а Ви се држите свога поља политичног, јер нема у свету примера, да се назови политичне странке искључиво баве црквеним питањима, као што сен. пр. бави наша радикалска странка, кеја је на црквеном пољу радикалска, а на полити :ном измећар свагдашњих влада, које су их употребљавале за своје цељи.
Нашем је злу и то узрок, што смо ми све наше установе доносили на брзу руку, без зрелог промишљања. Ми смо на саборима трошили време око ситница — а понајвише око верификација, па онда на врат на нос приступали главним стварима.
Ако смо ради створити што паметно и стварно, а ми зараније почнимо радити на новом уређењу наше автономије и то од аз до ижице, јер ни једна наша установа није за одржање. А није стога, што је на брзу руку донесена, као н. пр. што је преко ноћ донесена била манастарска уредба, због чега министар Векерле и беше у стању да јој дода онај швигар.
Рекосмо и спасосмо своју душу!
Пе КНОРЕСПОНДЕНЦИЈА патријарха српског Арсенија Јовановића ЈУ. (Шакабенте) од 29. Септембра 1742. до 20. Октобра 1743. (Наставак.)
22. Јунија.
Г. депутиртом у Беч.
Потверждаем сим, да ваше ог 15. т. сего получили јесмо а сутра писали ми, на кое не имјеем что во отвјет вам дати, точију да молитвами писании ваших здравствуемо како нигда, кое бихом и вам желали аште бихом мјеру заборавили како и ви, ви здравствујте и творите нам лучше здравствовати. -
Г. же епископ Павел аште против надежде не би получили конфирмацију, како изволит остатили, или по себје человјека оставити да в совершенство приводит. Благ желател —