Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
324 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
Стављен у мир, Његова ме је Светост Патријарх Лукијан декретом својим од 19. марта 1911. поставио поново за библијотекара патријарашке библијотеке. 1, јан, 1911. почео сам уређивати »Архив за историју српске православне карловачке митрополије«, и уредио сам бесплатно за ту годину 12 бројева, а од 1. јан. почео сам га сам и уређивати и издавати и досад је изишло 20 бројева.
Како ћу с његовим издавањем проћи, видићесе из 24. бр.
Драги и мили моји школски Другови! Вама је добро познато из нашег ђаковања, да ја и као ђак нисам био ципија, но да сам био широке руке те и последњу крајцару делио са својим друговима.
Па такав сам остао до данашњег дана. Колико сам могао — а често и преко тога откидајући од својих уста — ја сам потпомагао српску књижевност куповањем књига и листова, давао доста знатне прилоге на народне и хуманитарне цељи, својски дочекивао и пријатеље и познанике у своме дому, особито у Земуну приликом честих свечаности у Београду и за време ратова, и ниједан путник и спротан није празан одлазио из наше куће, као парох нисам био »истјазатељ«, нето сам обављао бесплатно многе дужности за које сам имао право да се наплатим, сваком сам радо давао савете (— зашто сам од својих парохијана највећу незахвалност доживео и дочекао, те дошао до уверења, да код нашег народа боље пролазе они, који су »истјазатељи«) раздавао сам стотинама својих списа и књига бадава и много новаца издао не само на њихово штампање, него и на разашиљање.
Како сам ја не само у том погледу био непрактичан човек, него и иначе, може се видети и из тога, што поред свег тога, што сам ја и написао и издао толико и толико ствари и дела, па дочим су други грдних хонорара добијали и добијају за своје радове; ја сам сам саразмерно врло мало добио за своје.
Од наведених овде мојих радова, ја сам добио награду само 5.242 Круне.
А да сам био практичан могао сам добити и до 20.000 К
ја сам био као што можете видети сарадник 13 наших политичких листова и 13 књижевних, и ни од једног уредништва — поред свег тога, што сам у неколико неброј чланака написао — не добих никад ни хелера нити тражих какве награде.
једино што сам као уредник »Срп. сиона« примао годишње 1200 К.
(Од мога писања у њима, та ми је корист била што сам листове бадава примао, и што ми је по неки рад одштампан излазио. За многе и многе чланке от штампане ја сам морао платити штампу.
Ну, ја поред свег тога не жалим што сам био непрактичан човек — књижевник —,и што сам шако пролазио са својим књижевним радовима.
А не жалим с тога, што ја нисам сматрао писање за што већи извор живота и да од свога пера што већу корист вучем и какве славе стекнем.
Не, ја сам писао увек по своме уверењу и вољи и нисам трпео да ми уред“ ници кроје моје саставе, с тога сам писао без увијања и без обзира да ли ће се моје писање допасти коме или не ће!
Нисам се никад обазирао на »јавно мњење« и странке, него сам хтео да кажем истину, не тражећи ни од кога славе ни хвале. А нисам хтео ни да ступим у чланство ове или оне странке.
Хтео сам да сачувам своју самосталност у сваком погледу и очувао сом је.
И што сам шакав био и што сам шако писао, не треба да се чудите драги и мили моји школски Другови, што сте често могли да читате по новинама нападаје на мене и разне погрде.
А не треба да се томе чудите с тога, што сам ја врло много писао ио днев“ вним питањима и странкама, при чему нисам знао увијати и штедети оне лажне назови пријатеље и странке, који су нашем народу, цркви и просвети народној више штете починили него наши највећи непријатељи.
ја сам свом жестином скидао образину књижевним и политичким шарлатанима и рачунџијама и многом и многом скинуо сам образину.
Па кад човек шако ради, не треба ни да се срди, ако га шакви и нападају.
И што ми је поред свег нападања по новинама давало снаге и одржало да не клонем, те да се манем писања и исправљања »криве Дрине«, то је то, што сам ја при своме писању стајао увек на здраву даску, те сам се при своме писању држао увек истине и увек сам само на несолидан рад и непоштено дело нападао.