Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 357

у изводу — одломак један — стр. 181. (485.), а уз то је изишлау српском преводу у „Веснику српске цркве“ за 1894., навешћемо је и ми целу овде по савременом преводу.

Иста гласи:

Конфирмаша на Сербсти Претолмачена.

Ме Карол и проч. знано чинимо и по начина сегед оу памат препорвбчвемо свим коим се дотиче, понеже в' мћесто лвта прошедшаге седмаге дне мца ауг. поколинаге початенагф и побожнаго Меусеа Петровича восточнњи церкве гречанскаго закона рода иллиричкаге илити расшанскаге Архлешскопа и Митреполта Карловачкагч такожде и держава наводобитнљах митрмполе администратора, побожне и вбрнни нам возлобленнни именоватагф закона, народ, клер и полк первашнем нашим допвштенјем во Бозћ совоквпленљ на 30. мца скоропрошедшаге пред великоможнм Јеанном Антешемђ Грофомљ Локателе совћтником нашим дворсковоиничким, фелдмаршалљ лаитнантомђ едне регементе оклопничке, ебрштером Славонискаге Генералата, викаром и осечкаге града становитим комендантом, какоти к полкв овом“ по вђрности декрета на 20. ноемв. лбта прошедшагф начертанаге Ф нас милостивно нарежденњем комесаром и такожде пред нашим верховнетм директором коморским Ф кралевинм Шлавонти јгтнашомђ Сенгом единоволним вотвмом и согластемђ початенаге и побожнаге вЂрнаге нам возлобленнаго Викентја Теанновича Епјскопа досада арадскагфљ и Танополскаге за праваго и достоинаго своего Архјешскопа и Митрепошта како карловачкаго тако и державахђ новодобитнхљ митреполиза избрал и наредилђ и намђ за милостивне нашв овога избрана конфирмацио понизнђише просилса. Маг пакђ како и досад реченнмих державах новодобитнх митреполји карловачкои конечнт и сталну оувдинити милостивне веште нисмо Фредили (ово је у препису подвучено, а са стране написано клазза) ничто мане паки какф за особитв надеждв оу персонв новоизабратаго тако и за он8 како израдномв вбрномв намљ возлобленномћв народв иллирическом“ сверхв аугвстнаге дом8 нашеге веледобре заслежномв имћоште преклоненје немб само за оваџ крат без всаке дрвге ради свкцесоров конзеквенши оу зактевано неговћ, каде особитоло, такожде ко овом8 архзепскопв лобовно и надеждео по ватодв Ф него оу деховних депендирати веселитса, по могвтствв приволавати и тако Фу овом8 слвбчао доброхотности наше цесаро-кралевское знамен!е показати хотфвше, реченнагч Викента Ганновича допбштенјемђ и приволенем 6Ф преждереченнаго клера и полко правоизбратагф в' семљ архлешскопском достоинствћ и статв митреполтском“ за израднеи вге заслеги и вредне исквсности извидбнном“ ствари дћана обичај, множественне такожде крфпости и дрвге многоразличне таковаг архлереа достоинћ вестества, подароваши и накрашенја, не дрвголчје и за ставне вгове с коима се врло препорвченнаго оучинил к нами побожности и вђрнагт тшанза оу многоразличнетх препатствјиа наџболше посведочено имћвоште такожде порад крфпчанишаге оу вЂбрности нашен во вћчито мобдержавателнћ во образв церкве, и предпреждереченним комисаром нашим и депвтиртев свега народа 1орамента празденственно положенаго, и зарад надежде наше оузданђже бдержавателнаго Ф исте