Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

56 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

која их гњави и ових несретних фанаријота, и да дођу под управу својих једнокрвних старешина.“

„Уверен сам и о томе, да ће се исти народи благодарни показати своме избавиоцу. Желео бих пак, да она неоцењена политичка корист, што ће отуда на истоку истоме припасти, не падне неком другом у део, до ли моме Цару и Господару, његовој благословеној земљи, која великом делу истог сродног народа, заштите и одбране пружа.“

„Да би се то постигло, држим, да треба пре свега и што пре

успоставити од Карловаца зависећи српско-бугарски патријархат у

Пећи у Старој Србији — — —“ | = Те пошто је испричао историјат пећске патријаршије доста погрешно, рече: „— — Висока ц. к. влада нека изволи, узевши

у милостив обзир жалосно стање моје цркве, која у турском ропству стење, њене молбе и искања саслушати, те да је што пре избави од омрзнуте владе грчке јерархије, и обзиром на њен свемоћан дипломатски уплив, и њено пријатељство с Портом, код исте израдити, да ми се допусти, да могу мога ексарха у Пећ у Стару Србију послати, који би у име карловачке патријаршије мојом црквом оданде управљао и њом руководио.“

И кад ово знамо, тешко да није архимандриту Никанору ово

писмо патријархово, а не онај његов говор на сабору метнуо митру на главу.

По смрти патријарха Јосифа (Т 1. Дец. 1861.) после кратког

времена Њ. В. именује за администратора митрополије владику темишварског Самуила Маширевића, а Никанор отиде у свој манастир Крушедо — као епископ посвећења не имађаше он никакве плате — те по смрти пакрачког владике Стефана Крагујевића (Т 25. Јан. 1864.) буде Никанор именован за администратора исте

епархије с 12 К дијурне на дан, а 10. Августе 1864. буде изабран

за пакрачког владику, и као такав је и умро 8. Априла 1887. Као епископ посвећења имао је Никанор овај делокруг: „Он

има у архидијецезалној конзисторији председавати, и сва дела у

њој духовна, што спадају под власт конзисторије у место — патријарха — отправљати и потписивати; има власт у место — патријарха — водити надзор над богословијом; председавати у- сед-

ницама патронатским гимназије карловачке, кад би патријарх био спречен, издавати у име патријарха потребне диспензије; надзор | над фрушкогорским манастирима водити у место патријарха.“ (В. циркуларни протокол Архидијецезе карловачке за 1861. годину).

Прејамник патријарха Јосифа владика темишварски Самуило Маширевић није седео дуго на патријарашком престолу (1864.1870.), те му није ни требао помоћник-епископ посвећења.

Самуилов прејамник митрополит Романски у Ердељу, Прокопије Ивачковић (1874.—1879. + 1881.), тобоже на своју молбу буде 29. Нов. 1879. стављен у мир и за администратора митрополије буде именован владика бачки Герман Анђелић

Анђелић не буде од сабора изабран за патријарха, него именован 25. Дец. 1881., и као такав је умро 26. Нов. 1888.