Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
122 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
семже мон. потвержден јест и послан пребивати љета 1770. Октовриа, по указу Их В. П. Г. Арх. и митрополита Јоана Георгиевића.
Сеј монастир прошлаго 1770. љета прихода имјел от милостини и аренде, от вирцхауза 525 фор. 40 кр. кое изтрошено јест на потребу монастирску.
А должен јест: 223 фор. 74 нов.: ј
Јевреину Рафаилу, у вароши Земуну за чоху — — 20 фор. —
Тимотеју Мојсијеву у вароши Земуну, что от јего узимато из дућана потребнаја — — 62 фор. 30 кр.,
Зидаром Филипу и Станку турским подаником решчанцие от келиа новосозидатих — — 20 фор. 12 кр.
Савку дунћерину, турском поданику, од решчанцие что покривал нове келие — -— 24 фор. 6 кр. :
Јевти Јоановићу абажии у Добановци что от јего узимате халине слугама <- = 21 фор: 13 кр.
Јоану Павковићу у Земуну, решчанцие от граће, која је узимата ради нових келиа — — 26 фор.
Григорију Мојсиловићу у Земуну что узимато из дућана потребнаја — — 23 фор.
Јоану Кочићу у Земуну от јексера решчанцие — 21 фор. 13 кр.
Сему монастиру надлежит от старине једина капелица от растова древа устроена, на грунту милитарског мјеста Купинова, јест здание древњее, храм Благовјешчение Пресвјатија Богородици.
При сеј калели сут две келие и кухина от древа под једним покровом. Окрест речене капеле у огради находитсја 400 дрва шлива и 4 косе ливаде. (И данас постоји ова капела, која је својина купиновачке српске црквене општине).
ж + ж РА
Кад је митрополит Јован Ђорђевић доставио „Описе“ свију српских манастира у карловачкој митрополији, обављене у првој четврти 1771. године Дворској Илирској Депутацији, пошто их је она разгледала, нису јој се свидели.
А нису јој се свидели с тога, што из њих није сазнала оно, што је желела сазнати, а биће и с тога, што је посумњала у њихову верност.
С тога је преко ње по ново издана митрополиту Ђорђевићу царичина заповест, да се учини нов „Опис“ свију српских манастира у карловачкој митрополији и то по упуству достављеном му уз царичину заповест, које се садржи у допису митрополитовом епископима, ког ћемо овде у целости навести.
Овај се поновни Опис имао обавити поред преставника црквене
власти, и уз суделовање преставника државне власти. Опис фрушкогорских манастира, осим манастира Фенека, довршен је и потписан у Раковцу, 15. Јулија 1772. године. У пописној су комисији учествовали: архимандрит шишатовачки Вићентије Поповић, потоњи владика вршачки, игуман Велико-