Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

126 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

и вручаем им здје прилагаемое писание на Г. вицешпана, да јему у Беркасову изручет, и коншкрипцију ту купно с Г. вицешпаном и прочими јему от племените вармеће сремске приданими от монастира Прибине Главе начнут, и по всјех фрушкогорских монастирех (кромје монастира Фенека во милитарској Нумери сушчаго) совер· шајут. Но да

Позорствујут да би Г. вицешпан у сваком монастиру прњаворцем царску височајшу резолуцију публицирао, да ће они от сеље у напред ону таксу у касу доместику вармећску плаћати морати. Јешче да позорствујут, да ако би кои прњаворци ради тога налога у Прњавору остати нехотјели, но селитисја мислили, како ће се посље и шчоће се чинити с оном репартициом, да не би монастирем или осталим прњаворцем на тежест остал.

Да би се по совершении коншкрипцие и учињеном порезу свакога Прњавора кнезу на писму дало, колико кои прњаворскиј дом на годину давати должен будет, да посље они между собоју друг другу неправду какову несотворет.

Прњаворцем остро запретити, да главе у дому, и марву или милкове уживаеме незатаивајут, но право сказујут, како не би на нејаче тешко шчо порезалосе, пак би се они јачи открили, и утаеное конфисцирало.

Ако кои Прњаворац отселити се намјеравал би, то сад имат време пред Г. вицешпаном огласити, и по оном что им он речет, водитисја да до посљедка не би монастирем какова бједа нанесла се, ако би они Прњаворце растерали ради того налога, и гдје что таковаго случитсја, да протоколируетсја, и того протокола копију. Нашим полномошчником да изручет, за Нашу сигурност.

Наши полномошчници да имут под видимациом Г. вицешпана копију цјеле прњаворске коншкрипцие такожде и репартицие, колико кои Прњавор и колико сваки прњаворац, того ПИО давати имат копију принести.

А како у писму Г. вицешпана просили јесмо, тако и они Наши полномошчници, да трудетсе, јего умолити, да сад при тој коншкрипции прњаворцем закажет се, да сваки сваке недјеле монастиру дужан будет три дни работати, обаче о своем хљебу и напитку и осталој храни, а от монастира ничто да неишчут, и ту работу онако да чинет, како и селски поданица своим спахиам, никакве друге дацие монастирем да недајут. |

Кромје вједомости Г. вицешпана и с сушчих, Наши полномошчници да имут монастиреј настојателем именем Нашим наложити, да свое прњаворске домове попишут, кои сад от ове коншкрипцие при монастиру остајут, с назначением коего љета у монастир населили се, от куду су из кое провинцие, и коего мјеста дошли, и јесу ли избјегли, или с допушчением и чиим изселили, и при монастиру стали; колико оженених и колико неоженених мушких главах, и пак колико удатих и неудатих женских главах, и колико