Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

148 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

јосифу, а после, да би скинули са себе кривицу, бацили је на патријарха Јосифа да га је он гонио и упропастио. - А и Штерија је био вршчанин — земљак Јаше Томића, Мите Клице и Косте Лере.

С тога ми држимо, да патријарх Јосиф није био ни у чему крив за страдање Поповића, него Вршчани, и вопели бисмо да се издаду сви списи код „Матице“ о Поповићу што су заостали иза Стерије.

Да патријарх Рајачић није гонио владику Поповића, да не стоји да га није признавао за владику и кад је прешао у Срем и да је од туге пресвиснуо у Фенеку, као што се рече у „Поменику“ Милићевића, и у „јован Стерија Поповић“ од Стојана Новаковића: „даје патријарх Рајачић одузевши управу Поповићу, за казну под стражом отправио га на живљење у Фенек, где се од туге поболи и дошавши из Фенека у Земун да тражи лека, у Земуну не могавши наћи стана, и враћајући се у Фенек, умре на путу у Бежанији“, осим напред реченог, нека послужи за доказ и ова непобитна чињеница.

У „Хронологији парохије бежанијске“, записао је тадашњи бежанијски парох Илија Петровић о смрти и погребу владике Поповића ово:

За вјечное воспоминание.

Године 1849. дана 13. месеца Јунија, Његово високопреосвештенство Господин Стефан Поповић епископ Вршачки, разболевши се у манастиру Фенеку, дошао је поменутог дана и месеца и године у кућу пароха Бежанијског Илије Петровића, и ту је боловао до 21. Јунија, тај дан т. |. 21. Јунија у јутру у 7,6 Богу дух предао у 53. год. живота свога; тај исти дан ствари при њему налазеће се, попечаћене, однешене су у Земун и предане Његовој Светости ГдД. Патријарху Јосифу; сутра дан т. |. 22. Јунија т. г. на позив Његове Светости, дошла су два архимандрита, високопречестњејши Гд. Арсеније Стојковић Гргетешки и Гд. Прокопије Ивачковић Крушедолски, у 12 сати управо у кућу пароха Илије Петровића, гди је упокојени Гд. Епископ лежао, архиђакон Нако и два протођакона Гд. Николајевић и Гд. Цветић. Тјело је упокојенога Гдна Епископа после подне у 4 сата у спроводу високопреч. господе архимандрита и Гд. протопрезвитера Земунског Лазара Савића са многим свештеницима присуствовавши, у парохијалну цркву Бежанијску однешено и по чину в требницћђ наложеном спомен учињен. По том су свештеници носили тјело до на крај села, и положено на једна кола Бежанијска однешено у манастир Фенек.

За упокојеним Епископопом отпутовала су сва ова високопречасна духовна лица у манастир, где су јЈеромонаси поменуте обитељи свете у свештеничком одјејанију дочекали и у цркву однели _ и на сред цркве положили.

23. Јунија т. г. очекивало се на долазак високопреосвеш. ГД. Стефана Крагујевића Епископа Пакрачког, гди, кад су Његово високопреосвештенство Гд. Епископ Пакрачки око 10 сати у јутру дошли, сљедовала је Божествена литургија, на којој су свјашченодјеј-