Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
166 __ Архив за историју српске православне карловачке митрополије
и сремски, штампао је Љуба Јовановић у својим „Старим записима и натписима“ под 1648. години,
На крају штампаног говора налази се запис, ког није Љ. Јовановић навео као и наведени горе од 1715.
Исти гласи: „Спо богодхновенћо книг8 чатисмо е ми недостоини и хеди (тајном буквицом) — Дионисии — мних, и похвалеого јест достовђрна и красна и непорочна, и Ф пророчкн и апостолскњр и преподобни етецђ сватими словеси деховними утврвждена и ва нинђшнје вђки зло неждна прочитавати и Ф не ползв велћо и потвержденје обрештет противђљ ласти и грдости римскаго сБнмишта и папе и Звидитђ влбка вБ овче; кожи. Токмо Едино сбмнително обретох о сложеним прстовђљ имиже полагати на се знамене крста вБ главе о лист 94 и чежд8 се Фкуд Ф плевело сеатела на порок сем верћ спасителноми книги положи се; или невђденио или лзкавим неким, сеже кст Ф пилиповскје ЕСреси тако они крстетсе“ .
На 74. листу овако је писано како се треба крстити: „Совоквпленје треехђљ перстов правва руки, сирђчђ великаго и малаго перста и третаго что подлћ малаго — протаженемђ же двоихђљ перстђ вбишнаге и среднаго,..“ „т. ј. велики прст, мали и онај до њега скупе се, а остала два усправе се“.
С тога је непознати и написао са стране: „Зри о сем на конци книги рвкопис лист «15 (наведено горе) и развмеешђ о сем.“ (Другом руком: „Лко расколническји погрћшилђ недивиса за невћденје простите“.
Иста је књига „О ВЂрћ“ штампана с благословом патријарха московскога Јосифа, а написана је за подуку православних. Налази се у патријарашкој библијотеци.
Из овог се види незнање руских богословских писаца, који нису знали још у половини ХУП. века ни то, како се управо чини крет –- крсти.
-
Митрополит Ненадовић награђује своје помагаче и дворјане.
Како је' митрополит Ненадовић био у сваком погледу редак и велики Архијереј; није чудо што је он знао и наградити оне, који су му у дужности Архијерејској били помагачи, и то како за живота, тако их се сетио и у својој опоруци — тестаменту.
Јефтимије Радосављевић, начални прота карловачки био је не само љубимац Ненадовићев, него га је он чешће кад би куд на дуже време одлазио, остављао за свога намесника, и био му десна рука. Прота Јефта беше момак, достојан тог одликовања и прави поштовалац митрополитов, а уз то и чистих руку, који није тражио себи тала од градње. Камо нам среће, да и потоњи митрополити имадоше онаке проте, као што беше Јефта!
А особито му је био десна рука при грађењу карловачке саборне цркве, као што показују Митрополитова писма писана му из Беча, где се дуже времена бавио.
Познато је, да су још и за време Ненадовићево имања умрлих
без деце и сродника припадала Митрополиту — што их је он