Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

256 Архив за историју српске правослване карловачке митрополије | ченику, да је празден | љето од своего свјашченодејствија и парохијалнога прихода.

Веја сија на милостивјејшее Их вис. Пр. и Екс. разсуждение подлагаем. Јефтимиј прот. карловачки.

Пахолигј ексарх.

Својеручно написано решење митрополитово:

Да по сему суду исполнитисја и да је исполнено нам јавитеја.

3. Септ: 1757, ПН.А.иМ.

ХГ

1757. в Карловцје 5. Окт. по указу Их високопреосвјашченства Екс. Г.Г. Арх. и Митрополита во Арх. Митрополитском Консисториумје Карловачком Павел Михајловић јрм. опшчежителнаго мон. Хопова, котори со диаконом Григорием и монахом Симеоном пострижници тогожде монастирја 1756. Апр. 8. дне с намјерением у Росију ити избјегли, представлен и вопрошен; чесо ради, камо и с чиеју вједомостију из своего пострига и каковим намјерением избјегли2

Отвјетствует: Да он чрез несогласие покојнаго архимандрита Захариа и нињешнаго игумена Теодора побјегао, понеже их два несносно сврху јего злобу носили, что ако једном их отиде, други завидит, и тако сложивши се их триу Росију пошли, а за их бјегство нитко ние знао. С намјерением же он во јеже би латинскому диалекту училсја, а друга два молерству.

Вопрошен паки: от кого имјели пасош когда пошли, и како. в Росију дошли2

Отвјетствует: Пасош нису имали ни от кого, но сами фалишно једин от имене Их високопреосвјашченства а други от стране монастира начинили, и тако преко Мажарске ходили до вароши Ујеља“) и тамошним парохом Андреем Бачинским““) и једним солгибировом 20 дана задржати и канени тамо заостати, напосљедок пасош котори от имене Их Екс. бил, взјали и у Беч послали, и тако их њекое времја држали и смиром отпустили.

Потом оним манастирским пасошем в Киево дошли, и тамо 17 месеци долго бавилисја, гдје паки во раскајание пришел, и во свој монастир с пасошем архимандрита Киево печерскаго и губернатора киевскаго, коих пасоши здје задержашасја до здје доспјел. А она друга два Григориј диакон у Киеву преставилсја, а монах Симеон како в начаље помјануто молерству учитисја остал.

Он же.просит помиловања во јеже би паки в своем монастиру остати могл, и за свое погрешење кајатисја.

В Карловцје в начаље положенаго дне, месеца и љета.

Не стоји потпис, ко је овај испит обавио, а ни решење Митрополитово.

Биће, да је ово само концепт.

(Наведени овде јрм. Павел Михајловић, наводи се у „Опису фрушкогорских манастира“ од 1753. 228. бр. 10. као Мишковић, јерођакон Григорије (Јовановић) на стр. 231. бр. 15. а монах Симоон (Јовановић) на стр. 234. бр. 23.)

ХИ. Пресуждение Да из вишереченаго Екзамена (тог немамо) и окрестности видитсе, да ашче и отрицает Јосиф до неимјел сквернаго смјешенија с Ружинкоју, но ју в нужди служенија домовнаго имјел, а и во животје своеја жени јегда нужди не имјел

#) Данашњи Забогаја — Шћеју.

##) По наводу високопреосвећениг Г. Епископа Зеремског: Овај Андрија Бачински рођен 1732. у Белетину, био је парохом на више места и 1773. потврђен је за унијатског владику унгварског, а умро је 1809.