Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

_ 302 __ Архив за историју сриске православне карловачке митрополије Р рију

Ашче пи вижу да весма уже от вас презрјен и оставлен јесм, да ниже писанија на праведнија моеја претензии, о тољ долгаго времене на многие мое препоруки послати восхотјесте, ниже пак о своих нуждах мње извјестие учинити, а јеже всего вјашчше и жалости достојно да ново иждивение суетно творите, и другаго депутирта аки би на мое укоризму овамо посласте, а о мње ни спомена сотвористе, ни мње о том јавити изволисте, ја обаче ашче и зјело сим уврежден бих, и много би противности могл сдјелати, но совјест христијанскаја возбранила ми да не будет на тшчету церквам свјатим и на осквернение совјести моеј, зла бо за зло воздавати необикох. Но колико возмогох посланика вашего љубазне пријах, и јему в всем извјестих како в настојашчем дјелу поступати надлежит да вашим преподобијам устмено изустит, кои за нечинити вјашчшаго трошка, вчера тамо пошел, будући да ја јему не припустих иного агента приматисја, но кто досеље дјела, таји в напред дјелует. Сиј муж извјестен о всем дјелу коему много информации непотребует, како ашче би други кто бил. А пак сказују да ашче би кто либо бил лушче сего дјелати, невозможет. И что депутирта касаетсја, ја докуду здје обрјетајусја инаго припустити на себе нехошчу не ради каковаго прибитка, но уничиженија моего. Поноже ашче ја и не бил от числа вашего, ниже сим именем нарицалеја, ниже в сем дјеље и многаго времене трудилеја и вједјашче да ја здје и урученое ми имјеју, а от монастиреј ничего потребују, то бисте здравим разсуждением за умалити трошак мње сие дјело вовјерили и дјелати препоручили, колми паче да ја в сицевом случаи долгое времја про бавих и работах, а сад мене презрјети и инаго на укоризну моју послати, дјело воистину человјечеству неприлично.

Но која полза много словити. Обратимеја на дјело, кое ашче восхошчете да своим путем ходит, сице сотворите. Будући да ја вашего депутирта (0, што нам га не рече!) отсјуду оправих, а вам христијански објешчавајусја, что ја св. монастирем служити (кромје ашче что потрошка будет монастиреј ради) токмо оно прежднее да ми намирите и пошлете, али поскоро, ктомуже пленипотенцију да на мене пошлете за моју сигурност, а ја с овим человјеком с кими досеље дјелати буду.

Чтоже за јего труди касаетсја, он (1 · Рајтроту Шмид) вашему посланику јавио, а и ја вам здјес према на он ишчет сад да му се пошлет шчо ће служити до грјадушчаго новаго љета, и шчо ће коекому давати, во всем сто талира, и в напред от новаго љета јежели вам поволно будет, и дјело воспотребует от вејакаго манастера на год ишчет по 10 фор. т. |. у суми цјело 100. фор. кромје кореспонденденции, обаче со согласием и дозволением будушчаго Архиепископа да будет.

"За то вашим преподобиам сие извјествуја и на всја сија отвјета ишчу да ми пишете, что ваше намјерение о сем будет. Ктому да изволите на писму веја вашја тјажби и. тјаготи и досаждение от противнија страни биваемаја проти милостиво издатих привилегијах послати, да вједаја что далше предлагати и дјелати. Такожде да ми пишете: смјеју ли кому что от Господствујушчих или труждајушчих сја ашче потреба будет објешчати. Без вашеја бо вједомости и со-