Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 303

па НЕ

изволенија кому что објешчати не хошчу, а жал ми да от толикаго времене ни о чем изволисте ми јавити. Ктому и сие препоручаја, изволите наредити измежду себе две или три персоне, с которими буду кореспондирати, и от них отвјета и извјестија примати, и котори прочим о дјел извјестија чинити будут.

Во прочем мене на свјатија молитви препоручаја, пребиваја

честностех и преподобијах ваших смирени слуга

Синесиј Јеромонах с. р. П. Ексарх и св. фрушкогорских м. провинциал.

В Виење 18. јунија 1748.

Печат црн, пошто је Патријарх Арсеније ТУ. Т 7. Јан. 1748., а · Исаија Антоновић изабран је тек 27. Авг. и. г. за Митрополита.

На полеђици написано:

Пријмисмо на 24. Јунија 1748. чрез игумена раковачкога.

Ово се писмо сачувало у оригиналу.

ХШ.

Писмо Синесијево новоизабраном Митрополиту Исаији Антоновићу. Не Копија от мемориала Синесија ексарха, датаго 1748. Септ. 5.

Преосвјашчењејшиј и Словесњејшиј Г. Архиепископ и Митрополит Милостивјејшиј и високоповелителњејшиј Господин мој Благодјеј.

Онују, јуже с преставлением Блажењејшаго Г. Патриарха имјех скорб, Бог всемилостивиј согласујушчу ктому вејех чинов Народа Илирическаго Собору сотворил в радост претворити, јегда Преосвјашченство ваше Нам всјем за отца великаго и Благодјеја дарова, и в тој надеждје утјењајасја, усудих се здје В. П. в копии предложити за извјестие во каковом звании при Блаженопочившем бјех, просја покорњејше поред того мене в високоју милост пријати, и милостиво повељети о мње и далшем поведении моем. Јешче нужду имјеју во покорности предложити, како јешче в житии Г. Патријарха јако монастиреј св. фрушкогорских Провинциал и Полномошчни Их к ц. к. двору депутирт за грунтов монастирских конфирмациеју, на

страну тјехже монастиреј преко от них чрез их Блаженства пријатих новаца, јакоже прилагаеми здје дупликат // (от негоже једин между митрополитсвом Г. Епископу Бачком послах) ширше јављает, издах, задолжих се и јешче Патроном високим онаго монастирскаго дјела објешчаное не издах, сљедователње јешче за живота Блажењејшаго Г. Патриарха за наплатити, сеј долг, (по даному мње у Беч от их Бл. извјестију) на монастири репартиција учинена, и једва не все у готову Г. Г. монастиреј предстателие положиша били, обаче паки по смерти честопоминаемаго Господина к себје новце поврнуше и тако до днес неплаћен дуг стоит. _

Аз же Пр. Г. јелико и ет дјела јавствуетеја, и сија здје от ц. к. Хоф Комисии мње за извјестие данаго декрета копија /// указует вејеми силами, крјепостију и усрдием св. монастирем послужих, и до

кончини моеја служити неотрекусја, ниже когда в памјат пришло мње что либо за особливиј мој прибитак зауставити, доволен сиј