Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Господину Паницу сладкаго Благодјетеља и все љубезно поздрављају. Нека стихар Паница сладка даст по објешчанију, а Јован добро се учит и само боли га мало врат.

Ово се писмо сачувало у оригиналу.

Из овог писма Синесијева видимо, да је поштар гложански Јосиф Јовановаћ, који је оптужен био због велеиздаје — оптужен је био да је знао за намеру влашког кнеза Констандина Кантакузина, који је хтео да помоћу Турака учини преврат у аустријским крајевима где Срби живе —, још на крају Јунија 1749. био у затвору.

О овом покушају има кратког спомена у проте Милутина Јакшића радњи: „О Арсенију ТУ. Јовановићу-Шакабенти“, Карловци 1899. стр. 184.—187. ;

Гаврило Витковић је у 73. „Гласнику“ српског ученог друштва под ХХ. на стр. 331.—342. штампао „Реферат чланова комисије у парници кнеза влашког Константину Кантакузена због увреде величанства 1746.“, те је на стр. 339. навео: „...3) ђеу дет Розштезјег ти Ојоззап Јоаппомјсћ, ејсћег ебђептајв2 моп аПет вемиз, ипа зјсћ реу дет ашајапа дег Кајеп ћаг себгаисћеп Јазхеп моПеп, уле дапп аџећ мледег деп Розтејзјег жмап Ег чјећ посћ штег фФеззе сеп сеђтен ашћаНеп зоШе, датје Ни хивећеп, ептојајејсћ Чегзеђе сјејсћ Беут Коре 2и пећтеп, ипа дег Јазјапа, ууогштег ег сећбге! Фе мледег и ћегуогсебгосћепе пасја 21 Соттштсетеп агеп“.

Витковић рече, да се оригинал поменута Реферата налази у ц. кр. кабинетском архиву у Бечу. —

Из јакшићево-Витковићева причања не види се јасно, како се свршила иста парница.

Вредно би било да ко од наших историографа мало боље у Бечу разгледа односећа се акта на исту парницу и њен свршетак.

Јер до сада се није знало, да она још ни Јунија 1749. није довршена била — бар са тобожњом кривњом гложанског поштара Јовановића.

= ж =

Добротом нашег пријатеља оца Висаријона Стакића, администратора манастира Врдника-Раванице, међу осталим стварима манастирским, наишли смо и на овај акт, написан на једном листићу:

„По извјестију Г. отца Игумена реметскаго кир Атанасија, обрјетесја трошка за привилегие чрез Г. Епископа Синесија принесенија 1300 фор.

Когда комисија чрез св. фрушкогорских монастиреј проходила, и реамбулацију поставила присутствујушчим Господином колонду (команданту) осечкому и Призеру петроварадинскому, Черкићју администратору илочкому и Г. Секули обршчлајтнанту Витковићу и Г. епи. опу Синесију арадском и проч. про 1744. год. трошка всего дескрецие, диурне и на кухини всего 82 фор.

Тестаменат митрополита Стефана от Стратимировића.

Чудан смо ти ми Срби народ!

Оно што не треба да изиђе на јавност, то ми обелодањујемо, те се не треба чудити да су наши непријатељи често сазнавши сав

наш рад и умишљаје, према томе и удешавали свој рад и даље планове. 5 Ж