Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

308 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

А оно што је требало обелоданити, то се крило од јавности.

Такав је случај и са тестаментом Стратимировићевим.

Ако се о иком, оно се о митрополиту Стратимировићу не само за време живота његова, о смрти његовој и много дуго по њој, па чак и дан-данас говорило и писало, како је био овакавонакав и велики родољуб, а нико не знађаше позитивно: је л после смрти његове нађен тестамент, и ако је, какав је.

Зашто се он крио и зашто није у своје време обелодањен; не знамо. А данас то не може нико ни знати, пошто не ма ни једнога у животу од оних, који су га требали обелоданити.

О његовој оставини „неприкосновеном фонду“, у који утиче половина од оставине умрлих митрополита знамо да је половина његове оставине износила 145.082 К — по томе је цела његова оставина износила 290.164 К.

А то се сазнало из књижице бившег народно-патријарашког секретара др. Милоша Рајића: „Српски народни фондови“. Карловци 1864.

Како по „Деклараторији од 16. Јулија 1779.“ митрополит-владика може по својој вољи располагати с другом половином своје заоставштине; држало се, да је тако радио и Стратимировић.

Међутим се сад види из његова тестамента, да је он од те друге половине оставио половину „Благодјејанском фонду“, а другу половину деци свога синовца Теодора — свега је дакле оставио породици само једну четвртину.

Овако — осим митрополита Станковића, који није имао породице, те јој није могао ни оставити половину — од смрти Стратимировићеве до данас није ни један митрополит-Патријарх поступио. Сви су једну половину остављали својој породици, осим последњег патријарха Лукијана, који је умро без тестамента, те му је сва оставина — осим осигурације остала фонду.

И сад кад знамо за тестаменат Стратимировићев, долази нам он још већи. -

Ми смо досада обелоданили више тестамената митрополитскоепископски. Тако смо обелоданили у „Српском Сиону“ за 1905. тестаменте: Мојсија Станојевића владике себишко-вршачког од 5. фебруара 1724.; Максима Несторовића владике вршачког од 22. феб. 1738. ; Стефана Љубибратића владике костајничког од 3. Јулија 1747.; Никанора Димитријевића-Митровића владике костајничког без назнаке дана и године — исти је владика умро 1728.

А у „Споменику“ српске кр. Академије ХХХМ. обелоданили смо тестаменат митрополита Вићентија Поповића-Хаџилавића од 1721. Дек. 15. и исправљен Мојсија Петровића од 1730. Јулија 26.

Крајње је време, да меродавни нареде, да се сви тестаменти наших Митрополита-Патријараха-владика, што се налазе у народној Архиви, обелодане.

Значајна је и жалостива историја, како смо дошли до тестамента Стратимировићева.

Прошле је године „Управни одбор монашког удружења“ позвао настојатеље манастирске да имају у два примерка саставити 7 еће!-каталог од манастирских библијотека, те један примерак задржати у манастиру, а други послати овамо у Карловце.

«