Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

у а мита лнн ин ас и аљљаа ње ђ

Поклон

1 РХ ТТАЋА до КА

АТЕЦ У ОНЕ НТЋКЋА из (Сенте

%

| | | у Сенти |

СИНЕСИЈЕ НИВАНОВИЋ

Екварх и провинцијал фрушкогорских манастира.

У 12. бр. „Српског сиона“ 1907. навели смо у кратко живот једнога од најзаслужијих фрушкогорских калуђера Сенесија Живановића, потоњега владике Арадског.

Наспоменувши како је Синесије као ексарх и провинцијал фрушкогорских манастира стекао великих заслуга за исте манастире, радећи у Бечу да им се обезбеди имање, рекосмо: да фрушкогорски калуђери треба у својим свагдањим молитвама поред патријарха Арсенија јовановића-Шакабенте и митрополита Павла Ненадовића да се моле и за спас душе Синесијеве.

Како Бог не да, да ничије добро дело пропадне, и да не изиђе на јавност; тако није дао да пропадне и не изиђе на јавност и рад Синесијев на очувању поседа фрушкогорских манастира, ма и после 165 година.

Међу папирима благопокојног игумана врдничког Сергија Попића, нашли смо неколико писама Синесијевих писаних из Беча, из којих се види каквих је мука и невоља имао Синесије у Бечу док је успео да добије манастирске привилегије.

Како су неки настојатељи манастирски били нестрпељиви што Синесије не свршује свој посао, одговорио им је у једном писму: „Пак да вам кажем по србски, мучно је и с једним провизором сремским что пословати, а камо ли с двором царским, ако не знате.“

Уз поменута писма из Сергијеве оставине, нашли смо и ми неколико Синесијевих писама у патријарашкој библијотеци, те ћемо их овде све навести, која ће добро послужити писцу историје фрушкогорских манастира.

Из Синесијевих се писама види, да је он изабран био за провинцијала фрушкогорских манастира на збору фрушкогорских настојатеља у Хопову, и да се бавио у Бечу око привилегија фрушкогорских манастира од 9. Децербра 1745. па све до краја Јунија 1749.

У томе му је послу много помагао и владика горњо-карловачки Павле Ненадовић, који се више од годину дана бавио у Бечу, радећи на томе, да му се допусти вршити епископско право у целој својој епархији, чему се много одупирао загребачки бискуп Брањуга. (В. чланак: „О публиковању српских привилегија у Хрватској“ Ш. св. о. л: стр: 220—234.).

Синесије се за време свога бављења у Бечу бавио — по упуству патријарха Арсенија ЈУ. и ликвидацијом дугова укинуте Илирске · Хусарске Регименте, коју је установио митрополит Вићентије Јовановић. (В. „О Арсенију ТУ. Јовановићу-Шакабенти“ од проте Милутина Јакшића, Карловци, 1899. стр. 191.).

„Архив“ св. ТУ, 19