Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 857

У. Друже !

· Здравие и сваку срећу к новом љету како теби, тако и цјелом дому. То ми честитање изручи твојој Други. Како с Одом> Јесил је превео2 Допадал ти се> јесил коме сообшчавао2 Јесил Стеви Хажићу2 Пошљи ми превод и твое и Хажићево мњение о Оди. Били се смела печатати у Љетопису Многи би рекли: Овај се упео совјетовати Народу, да Народ буде. Строфе 24—27. опасне би биле за сад за мене. Мага5 одшт раг!. Ал ние л' полезна ова истина Роду 2 у строфи 27. не би ли требало, да сам поштедио реч „нашинац 2“ Лепо се „подразумјева“ „јединовјерна“. Ал не бива лиим с њом зло употребление2 Да нису строфе 16—17 мрачне, чрез онај и тај> Ова је Ода у свое време. После би поздна била. Кад би већ почели пропадати, била би она глас в пустини. Та за Бога! шта уради Ползовић> Пита ме Милетић и нуди се; нуди се ево и Руми. Овим треба да одговорим, а морао би најпре с Ползовићем гово. рити. Мени се ови вообшче недопадају. Шта ти о Румијуг — Да имам приход Бачке Епархие узео би и њега за литературу. Писмо ми ово врати. Врло ми тешко посао иде. Локаја сам одбио, другог немам. Пиши Ползовићу, да ми што скорие дође, да ме не смете. Једа л што о Г. Епископу Путникуг Имаш ли ми што о Рајачићу јавити2 Заишти план Гимназиума от Г. Директора и пошли ми. После ћу наградити писара. Нек ми пошље и моју књигу о Гимназиама, Мјесто Гимназиума оћу сад да предложим Триестанцима и Карл. штадјанима заведение Лицеума. Без философие мени се не допада Гимназиум. За једну годину и онако ни Гимназиум не може цјео бити; а за 8 година доиста и јамачно ће бити и Лицеум. Не треба 36 50 година за овим чекати. Ал о овом не ћу ником другом говорити. Ово ти писмо врло доцне у ноћи невољно пишем; за то и јест овако.

Шта! та ево већ 12 сати! Ал ме ти обрадуј < дугачким писмом. Бог зна шта ће најпосле самном бити.

У Шишатовцу 27. Дек. 1827. = ВО

2. Мозб ва У. Друже ! ·

Та за Б(ога је) л' ти боље2 Мож(еш ли већ) излазити Види(м да) не можеш; јер к мени (не) долазиш. Тешке мое (не) воље. С тобом говорити (не) могу, а времена нема(м) много писати, и одговор очекивати! Прими ову Оду; а ону пређашну овог содержанија, као недостаточно преписану, пошљи натраг. јеси л' ми, Б(огати,

нашао гдје ону О(ду ти, котори стр(адавајш от љутости суд(ија) духовних ! Дај трабки, — Па да охончам Епоху мирјанствова(ња). Нова ми

је Епоха (најстала од 25. априла 1828%) Да останем Сербин, кои сам био, а да ми мирјанствование не отузима уваженија, да синод не рекне да мирјанствуем, и да по моем собст(веном) признанију

%) Тада је посвећен за владику.