Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

294 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

М.

Писмо Синесијево патријарху Арсенију.

Свјатјејшиј и Блажењејшиј Г.

Милостивјејшиј отче и Благодјетељу.

Днешнија почти в покорности Б в. имјеју утјешителнија гласи писати да слава Богу Експедиции и Потверждение Привилегиј монастирских не прежде но днес в руки моја пријдоша с цјелоју оправоју, за кое Богу благодарение и Б. в. кои о том отеческое промишление и старание до сеље имјесте, возсилају. От коеја в кратцје точију новоиздатое (неимјех времене цјело исписати) во екстракту Б. в. здје прилагају в купје с копијеју на мене издатаго декрета. (Штета што нема тих аката).

Обаче в. Б. много трошка должен бих учинити како за таксу 500 фор. тако за оправљање, печате, гајтане златне, кадифу и проч. у канцеларија и јешче куд надлежало више од 850 фор. потроших и задужих се, оставити то тако совершено дјело не љет бјаше.

Ктому бо Б.в. извјествују да и от мажарскија Канцеларим такожде експедиција подобним образом будет на мое по указу Б. в. нижајше прошение, и мњу что како и днес разумјех уже на експедицију дато, кое оставити не могу, но конечно ваља ожидати, али с чим и како, ја новаца не имам с чим ни живјети здје ни обдржаватисја а трошки големи во всем, зато всенижајше мољусја Б. в. да изволите отеческују сотворити милост и за дјело како досеље, тако и њине промотрити, зашчо трошка треба а ја неимам чим ни обдержаватисја, колми паче Експедиции новија от Мажарске Канцеларие исплатити, или о путном трошку доволствоватисја. А отци свјатиј монастирци да не стужајут о сем, ни тјашко им да јавитеја, в правду вједају что доволно отјагчени јесу и скудост в всем терпјат, однакож что дјелати, конец добриј и утјешителниј им сљедовати будет, а када Бог дал да сам ово примил и в другом отриновени не будем и јакоже сие тако и интимат на Ланд-депутацију или Неаквистику — комисију Осјечку мње вручен и при себје имјеју, о коем како Б. в. повељети будете, во пошествии моем ако на Осјек поиду или сам гдје надлежит да вручим, или преждне Б. в. да принесем, указа милостивјејшаго ожидати буду.

Чтоже експедиција Мажарске Канцеларие кошчовати будет, невјем: ашче не вјашчше менше мњу что небудет, развје подобним начином. Сами Б. в. извјестно вједаете чин и начин сих инстанции, а вјерујте ми в. Б. да не смем от стида да јавимсја Патроном и трудившимеја, коим би надлежало возблагодарити за труд, а неимам с чим, само се крием, и ако что отуду будет послато да контентирам и то не како би надлежало, точију по прилици како се может, Пан Бог да нас утјешит. А что надјејахсја за опрошчение таксе и јего Јасности прошение вручих, како Б. в. и писах, мало не би сербска пословица: тражих лисицу, пак мало не истерах курјака; зашчо кад Јего Јасност препоручивали и меморијал давали Јеја величеству за таксу, јеја величество отвјешчали и пријати не хотјеше сказати.

А кад ја то чух брже боље да перво докоњане идох исплатих

и примих и сад слава Богу при руках имјеју како предписах, а