Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 295

више тражити и стјежати не смјех да не истерам курјака и цјело неплатим и тако Б. в. са овим сам готов, надјејасјаже за будушчија експедиции от туду что скорјејшија помошчи, и мене в милост отеческују препоручих, јесам Вашего Б. милостивјејшаго Отца и Благодјетеља Всепокорњејшиј и недостојниј Синесиј Јеромонах

Из Беча посљедњаго Дек. 1746. ЕМ О ПИО

Коториј посљедниј ден шчастливо експедицијами пријатими закључих, с новим Љетом Боже дај новое имушчеее шчастие во всем.

Р. 5. Јеже ли что Б. в. изволите новаца послати чрез вексл, ашче не будет долгиј термин, но тако да примим добрје, јежели обаче на долго будет асигнирали, то лучше чрез пошчу на рецепису у злату послати, и ја получити буду.

Ово је писмо у препису сачувано.

МТ. Екстракти из писама Синесијевих писаних патријарху Арсенију. Екстракт

писаниј Ексарха Нашего всјех фрушкогорских Монастиреј Провинциала, Синесија из Беча Нам посланих сљедователње јакоже под текушчим 1747. љетом:

29. Априлиа. Кад би могли калугери послати обшче једну стотину дуката, врло би добро било да се не задужуем овдје, зашчо знам да иначе на крај неизиду: једним словом новаца требуем без коих нишча се упословати неможет, а то сав свјет зна да је тако.

2. Маја. А ради такси прочих велику скорб имјеју, како разумјех да Господа Мажари весма противни стојат, и потпуно изтјазујут. А понеже јешче крајњаја комисија о том не трактираласја, того ради јешче не могу знати, что најпосље закључитеја и колико платити должен будем. И ашче будет подполно плаћати, ја незнам ино что чинити развје оставити, пак с овими; и ако се скоро она два експедирујут, тамо походити, а кад исплатимо, онда ћемо имати.

6. Маја. А что прочим отцем Игуменом неповолно било разумјети за мало новаца при мње обрјетајушчихеја, и да тешко им видитсја јешче давати: И мње тјашчае здје бити калдрму бечку, али шчо ћу да чиним кад сам се свезао, и не могу ни натраг ни напред. Трошак до крајцаре буду приказати, и хесап дати что за обшчество пошло и поћи будет. А ја јешче прежде пријатија последних новаца во покорности вашему Блаженству писах и извјестих, да за первија експедиции њечто и задужихсја докоље их искупих, и коекога намирих, јеже и за последних наплатих и себе досеље издржавах; а сад и они концу приближилисја. Прочее же не вјем что чинити, и како их и себе помошчи, колико сам год могао, толико сам виршофтовао во всјем, како једин крат увидјети будут, ако Бог даст да здраво пријду. А шчо се ние могло проћи, нити может за оно ваља давати, и инаго посредствиа њест, нити овде гледајут хвала, ни да Бог поможет, но плати пак имај своде,