Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

6 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

на завијање сланине и др. као што су на жалост и срамоту нашу толики и толики рукописи из појединих манастира развучени, подерани и уништени.

Сам пак дијаријум, који носи наслов

Обшче народное дјело, јегда веемилостивјејшиј Монарх наш Леополд П., славному Илирическому народу дозволил диету“) в Темишварје држати Љета. 1790. мјесеца 15. Августа. гласи овако: Во имја всемогушчаго и вседјејушчаго Бога!

Јегда Јего краљевское и Апостолическое Величество Леополд |. по судбам Божиим славному Илирическаго закона клеру и Народу благоутробњејше Диету в Темишварје граду на 15. ден м. Августа 1790. г. допустити благоизволил, и тогда по совјестно изданому всевисочајшему Јего декрету под (а)““) депутирти по вејех Епархијах в Јего державје от клера и Народа избирати начахусја, и к назначеному термину в Темишвар отпушчахусја, гдје тогоже 15. дне на Праздник Успенија пресвјатија Богородици, Преосвјашчењејшиј Г. Епископ темишварски јако Администратор вдовствујушчаго Архиепископата Карловачкаго в цркви катедралној темишварској службу Божественују с двума архимандритама шишатовачким Јефтимием Котуровићем и бездинским Максимом Секулићем отправив, и привјестие краткое о праздницје и о благом Намјерении Народу сотворив, по совершеној же служби во резиденцију упутствова нас и договор имјели како високороднаго Г. Генерала фелдмаршала лајтнанта Барона от Шмитфелд, јако кр. Комисара чекати имјејут, и тако совјешчавшесја опредјелиша дана перваго (16. Авг.) на перву шчацију вње града при башчи иногда епископској гдје и ешкадрон от регименте Карамели бив, два Епископа будимски Стефан от Стратимировић и пакрачки Кирил Живковић со клером, милитарми и провинциалистами јего Г. Комисара предусрјести имјејут, в коем предусрјетении Г. Епископ будимски сице јего поздравив: „Особито шчастливих нас почитаем Г. Фмл. да у персони Вашего високородија Комисара нашего всемилостивјејшаго Монарха почитати и аки таковаго с чувствителњејшеју радостију предусрјести и примити имјеем: твердо о том увјерени сушче да под предсједанием Вашим дјела Народа нашего коих ради ми нас собираем, оное благополучное течение имјети будут: кое и отеческое всемилостивјејшаго Монарха нашего благоутробие вашегоже високородија благоразумност и тољ кратно к роду нашему показанаја љубов, а паче всего самаја свјатост правди достаточно објешчавајут, ми убо приемлем Ваше високородие Г. Фил. со отмјеним високопочитанием и радостију, и како нас тако и дјела наша благонаклоности и человјекољубију Вашему препоручаем.“

Подобње и на другој шчации пред градом Преосвјашчена Г. Г. Епископи, арадски Павел Авакумовић и карлштатски Генадии Димовић с клером, милитарми и провинцијалистами предусрјели Јего.

#) Писац у своме рукопису већином назива речени сабор. Диешом.

##) Састављач овог диаријума не наведе истог декрета, ког је Леополд П. издао 27. Јунија, а Угарска Дворска Канцеларија 10. Јулија.

ма аза наћ а а 4“ нео

а

“ | 4 '