Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

14 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

В том и Пакра мон. представил за грунд редуциранаго монастирја св. Ане, кое почивши гроф Јанковић купио, да и до ниње ни интерес, нити капитал плаћен јест. За то игумену пакрачкому наложено да иншчанцију сочинит, која се двору с прочими обшчими граваминами предатисја будет.

Равње мон. Грабовцу за куплење села Грабовца наложено бист.

Прочиже мон. фрушкогорскиј за прњаворе свое, кои под паорскиј чин комитатом уведени сут, тужашчесја представили, зачто и они у комитату за ђенерал ђилиш (скупштину), каки прочи монастири засједание неимјејут: имже отречено за то, что ни донацим ни шчатуции имјејут.

Чтоже они монастири кои шчатуцију и донацију имјејут на ђилише от каждаго монастирја ишли нису, сие почившим Архиепископом разсужденију да припишут.

Тако и других монастиреј епархиалних прошенија излишнаја за непотребна вмјениша и отрекоша. Јакоже в протокол и поставиша.

31. Авг. субота, сесии њест.

1. Септ. Недјеља.

2. Септ. Читата сут гравамина свјашченства милитарскаго и провинцијалскаго чрез намјестника Сент. 'Андрејскаго Прокопија Поповића в присутствии Г. Комисара, у коих 1. просјат да свјашченство наше по достоинству званија своего, свое состојание, не иначе, развје како год римокатолическое во всем да имјеет, и да во оном истом и полном благостојании, чести и преимушчествје пребудет.

2. Дјети их всегда за благороднија да признајутсја и јакоже у штифт милитарскаго свјашченства без принужденија сице и провинцијалнаго 8 какое нибуд достоинство в краљевствје сем како не"меши да приемљутосја.

3. Свјашченик в недуг впадшиј, себи администратора от мјестнаго парохијалнаго свјашченства от консисториума изискати за свашченослужение да может, коему за труд должен будет полу

прихода своего до исцјеленија, давати. Случившубосја таковому

пароху умрети, ашче син способни в таковому званију обрјашчетсја, то такови а не ини мјесто отца своего да насљедит.

4. Шчола парохијалнаја, занеже от њеколиких љет презира-. телна и худа сталасја, наипачеже в бракосочетании без класи-

фикации, идјеже болшују ползу музиканти, нежели свјашченство

имјеет, за то молитеја, да либеру шчолу како римокатолическиј по

состојанију лиц могут имјети. 5. Что би свјашченство тако во всем, как и римское и с де

путатом дотиралосја, а занеже како в милитарских предјељех, тако и в провинциалних мнози сесиона земле неимјејут, убо онаквим да прискорбитеја; они пак кои такових имјети немогут, поне от насљедних и притјажаних грунтов от всего данодајанија свободни да будут. Решчанцие парохиалне мјестни биров каждому пароху вејакаго года прибрати да имат.

6. Милитарское свјашченство проситеја по оној шчоли изо-

стати, која в Архиепископии с милитарними уреждена јест.

'7. Парохијални дом, идјеже нужда изискует, без противречија пароху да направитсја.