Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 69

На сабору 1726. дано је Одвијеру комисару дискреције 300 5, генералу Рудолфу 100 4 и др.

А бивало је, да су се и не баш мала господа као референдар Хуњадије, плацмајор, иншпектор, задовољавали и са 42 фор., Кало" са 2 ока кафе, 2 главе шећера, 17, фунте свећа.

Митрополит Вићентије Поповић-Хаџилавић (1713.—1725.), који је и сам по некад одлазио у Беч и у њему се подуже задржавао, послао је свог егзарха Вићентија Јовановића на дуже времена у Беч, где. се задржавао као што рекосмо у наслову од 21. Феб. 17222 по2О. јунија 123 гОдо

Какву је водио кореспонденцију егзарх Вићентије за то време, коју је сам водио, види се из његове мале протоколе — управо сашивених 6 табака савијених уздуж на полак, свега 12 листи —, која се налази у патријарашкој библијотеци.

Иста кореспонденција Вићентијева гласи:

Знати се коме книге шилем и от кога примам (1722. Фебруара 22.) у Бечу.

Г. Митрополиту о сви послови што знам и ради десетка.

Обркапитану Васи ради нихове рештанцие старе.

Обрштеру Текелии за љубав протопопе сегединског ради нине цркве разрушене.

Степану Гроси Рацу у Осек.

Никанору у Даљ ради момака.

Протопопи Живану Црногорцу у Карловце.

Мом оцу у Белиграду.

Поп Нестору у Будим ради десетка поповскаго кто узима.

Г. Квариенту да да привилегие от монастира Гргетега и садашних декрет инштрукцију.

Писах Феб. 25. Г. Митрополиту ради 3.000 фор., и ради старе рештанцие и ради бискупа нови и ради малефикантов и Стефана.

Прими от Г. Митрополита на осечко писмо одговор и ради мира са белиградским Г. Митрополитом (Мојсием Петровићем) и за нове бискупе.

Марта 1.

Писах г. Митрополиту и владики Софронију и Михаилу и Г. Митрополиту белиградском и Јосифу у Градац.

Марта 3. примих од Г. Митрополита писание.

4. Марта отписах Г. Митрополиту ради декрета и послах парију и отговор учиних на нихова питања ради ново добити бискупа.

28. Фебруара предадосмо Принцу мемориале за бискупа шлавонскаго (Нићифора Стефановића), друго за бискупа бачкаго (Софронија Томашевића), треће за сегединску цркву.

Марта 9. Предадосмо на мађарску Канцеларију мемориал за бискупа сечујскаго (Максима Гавриловића) и за свеце и цркве што је цесар резоловао.

Паки Принцу предадосмо мемориал и инштанцију ради малефиканта и ради цркве и за проча што ми је дато в инштрукции, тако и коморе президенту и Микошу, обое дадосмо што смо на хофкригсрат дали и на хофкомору.