Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије А

коим би и ја остао свободан от сваке претензие надомном и првиј пут совршену свободу умну добио у дому, да би се од јутра до мрака с већом и вољом и напрјажением књижеству предати могао 3.) коим би се избавитељи мои, кромје паметника, који би им подигао, и кои би им трајао, док је Рода србског, новчано помоћи могли. 4.) ком би Апелаториум привео у удивление, и добре сународнике у восхишчение 5.) кои би све непријатеље мое поразио и посрамио.

План је овај овакиј: Да устану два или три Србљина (као неко мало содружество) с овим качествама — великодушни, предупримчиви и разумом и уважением своим знатни, имући тако, да би за избавление мое од крајње несреће, од нечувеног удрученија и угњетанија, сљедователно сбог мене на себе и на свое име 18.000 фор. могли узајмити, и будући да је то задужбина, дакле без интереса.

Од ове суме 5000 фор. таки до исплате најнестрпливијим кредиторима: Епископу бачком (Гедеону Петровићу), Стратимировић Тоши (синовцу митрополатовом и управитељу Даља), њеком Дмитровчанину и калуђеру Партении.

Од свију други кредитора претензије да узму на себе с различними возможним трактирањем на једну, на две, на три и више година. Јер у масу пупиларну, којој је више од 3000 фор. дужно, а интерес је мали, закони, лако ће бити по мало исплаћивати. Проти је шидском (Максиму Максимовићу) такође више од 3000 фор. дужно. ја мислим, да би содружество после исплате они 5000 фор. с прочима 13.000 фор., уложивши и тако у добро вино и ракију за једну, две, три године све узете на се претензие исплатило, а њему би на чисто за обезотшчетјение трошкова, за достојни и праведни труд знатна сума остала.

То је тај план, којим би хидру ову, која оће да ме прождере тако побједоносно из дома изгнали. Поред сваког другог плана ја. остајем роб у најтјесниим границама. Мои би непријатељи мене свакојако удручавали, да се на врат на нос дуг исплаћује буди којом компромисиом мојом и поруганием. ја не би могао диспонирати ни једним аковом вина на моју ползу.

Другим планом морао би раздјелити дугове на монастир и на себе, и тако би непрестано два бремена на глави носио. Чрез манастирски дугова морао би сам се тужно ограничити, а чрез мои непрестано старати и дан и ноћ. И тако док не би пао! — Волео би и сав дуг на себе узети, кад би ми какво содружество на ипотеку мои књижевни дјела узајмило суму новаца да све дугове исплатим. Онда би барем свободние и удобние живио, и спокојние радио. Но буди каква би дјела моја била, слаба би ипотека била. Знајући то, не смем ни тражити, не смем се компромитирати ! |

Волем се оном содружеству обвезати, да ћу и ја, у случају ако оно с трговином не би могло изићи на крај, у исплати дугова потпомагати. Најлакше би ми било таком содружеству вино и ракију јефтиние давати. |

Да би тај план најбољи и најскории за мене био, да би ја све приходе монастирске, кои би с концем године најнуждние расходе претекли, на своју ползу одсад употребити могао, то је очевидно.