Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

104 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

наго разсужденија, достаточно и совершено бити не могут; то би мое покорњејше мњение било, что би П. В. опредјеливше к тому удобное времја, ашче не веја, то поне онија Г. Г. Епископи, 0 коих ревности и усердију увјерени јесте, и коими негли и сами совјешчати бисја желили к себје позвати, и приликоју тоју о всјех и за веја соборно опредјелити и учредити и по тому више изволили, что предмет тај не точију нас нињешних и вејех поздјее живити имушчих насљедников, потомцјех и всего народа и клира касаетсја.

Соотвјетствованов извјешчение:

На здје наводимаја јего Превосходителством високодостоњејшим Г. Архиепископом и Митрополитом Стефаном от Стратимировић в смотренини заведенија Клирикалнаго, јеже в Пакрацје, положенија, дне 13. Марта 1815. љ. сљедујушчим образом устроеное, и 706

[. Во еомотренин учителеј И их и

На 1.

Која лица за учители в Клирикалном училишчи приставлена, и како снабдјена 2 |

С начала јешче Клирикалнаго в Пакрацје заведенија, сие јест

1809. љ. приставлени преподајанија ради Богословских предмјетов бивши тогда Протодиакон мој, ниње же Протосингел и Конзисториални Нотариј Стефан Станковић, даже до сего дне звание учителское непреривно продолжает, никоего во имја тое не имиј особенаго награжденија, но точију она Благодјејанија, имиже и прочи В качествје том находјашчисја Придворни обичње снабдјевајутсја, уживаја.“) ___ Кромје перваго сего Богословим учитеља приставлен бист предреченаго перваго љета вторим учителем Протопресвитер сјеверински Јоан Рајчевић, иже за времја своего здје в томже качествје бавленија кромје имјеемаго в Резиденции моеј свободнаго пребиванија и при трапезје моеј препитание инија мзди на взискаше““).

Сему сљедовал г. 1810. и посљедујушчаго даже до нечастнаго онаго пожара, в немже и резиденција здјешнаја и училишче клирикалное сгорјело бјаше, иногда во карловачком училишчи клирикалном приуготовлени, и добрје наставлени јереј Атанасиј Протић нињешни парох Мајарски, иже кромје уживљаемаго здје по начину предреченаго протопресвитера свободнаго квартира и коста, јежегодно до јего на парохију Мајарску приставленија 100 фор. (шајна) от мене, јако мали хонорариум получаше.

Учитељ же пјенија, јегоже должност јест, клирики купно и во _ правиље церковном наставлати, первјее бист протопресвитера пакрачкаго син и спомошчник јереј Јоан Терзић, науки гимназијал-

#) Где су нам данас шакви! Данас се само траже квинквенали, доплаци па и за оне године, кад нису били ни прописани. -

Прошла су она времена, кад су се дворски калуђери задовољавали с 200—300 кр, плате уз стостручни посао.

же) А данас! И све и сва и плату, па поред свега тога што се хоће од богословије да направи неки универзитет, те се према њему и плате одређују, догађа се да свршени богослови — по неки — не зна ни да напише обичну молбу за полагање испита или да се зађа- | кони, а да и не спомињемо да их има који по свршетку не умеју ни најобичније пјеније.