Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 105

нија и пјение в Карлоцје изучив, јему до последњаго љета сего сљедовал здјешниј дјетонаставник Василиј Докторовић, коему обаче недавно преставлшусја паки приставлен јест в томже качествје предречени јереј Јоан, иже ниње клирики пјенију обучает.

Равње и сеј, и умершиј пјенија учитељ, никоего за труди своја в том полагаемија награжденија не имушче, от мене јежегодно 60 фор. во имја хонорариума опредјелених получиша, с тјем примјечанием, что на предсловутаго нињешњаго учитеља, јакоже прежде јего во диакона рукоположенија, тако и ниње приликоју отверстисја имушчија за него парохие достојное на јего пјенија учением твори-

__мија заслуги вземљетсја призрјение.

На 2.

Како би и кои нарочито учетељ, јест ли потребен будет, јешче прибавитисја могл 2

Предметом богословским и здје по начину благоцвјетушчаго училишча карловачкаго, од части и от времене и на времја умноженим сушчим, или и далше негли умножитисја намјераемим, потребен би воистину бил јешче једин учитељ, коиже нарачито, то би обстојателства здјешнаго училишча, вјежество и приуготовление онаго лица за овиј или ониј предмет кључимаго, того 8в03раст, чин, достоинство и пр. опредјелили.

Ко требованију обаче како новаго учитеља того, тако и содержанија ради во обшче всјех ниње худо и от моеја точију шчедроти по њечесому снабдјених учителеј клирикалних, требало би, не сушчу за ниње никоему иному фундусу, поне 1.000 фор. из клирикалнаго фонда јежегодње резолвирати.

П. В вмотрзними зданија училишчнаго.

На 3. и 4.

" В .каковом здании училишче клирикалное находитсјаг и ашче њињешнее недовољно, не би ли каково церковноде на то употребисисја, или иное внов усердствованием јединствених лиц, или епархиалних 06шчеств, или иним начином, и в колицјем времени прибавитисја могло

Особенаго, обученија ради клириков опредјеленаго зданија здје никогда не било. Клирици ничим менше с начала јешче заведенија того от љета 1809. даже до несчатнаго онаго пожара в љетје 1812. прикључившагосја, обучаеми биваху в оном не далече от церкве катедралнија прјамо Резиденции здјешнија стојашчем, в немже и малија дјети обичње настављахусја, часом к тому концу угодно, и без ушчерба ни јединија и другија страни руздјеленим бившим, худом и слабом чрез епархиално свјашченство иногда прибавленом зданиим. Коему сгорјевшу, принужен бих клирикалное училишче от онаго времене даже до ниње, со жертвованием собственога угодија моего в Резиденции моејв особеном к тому опредјеленом пространом чертозје держати.