Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

128 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

на толико, како случају ономе не би било места, и како то иначе већ десетогодишње искуство, па и сама корист обштинско црквена иште» Разлог за таку при свем том одредбу не даје се други замислити, доли онај, да се тиме од части хоће, и на даље да ласка и угађа — не у корист обштег добра, већ у ползу својих себичних цјељи — сујети неких, којих се више мање у свакој обштини наћи даје.

Исто тако налази се Сабор не у малој блудњи (ттћит) што држи, да је тиме што је пароха, бившег у погледу упитног права испод сваког скупштинара сад на једну линију са скупштинаром подигао, подигао пароху правду и правилност удјелио, те да ће промена така и по сам интерес црквених обштина од користи бити. Свјестно свога садањег правног положаја свештенство а са обзиром још к томе и на предстојећу уредбу, захвалило се је оно у

самом већ сабору на тој сабора правди и правичности, шта више |

одбило је од себе и саму предложену на сабору почаст предсједништва у скупштини, увидећи, да при таком склопу скупштине и ове правима, оно не би ништа друго имало од те председништва почасти, доли само дужности и одговорности.

Но све да би промене те и смерале на боље, ипак не може Синод дјелити наду, дапаче увјерење оно Сабора, да би оно у свем са осталима кадре биле уклонити предкоснута зла, и оне нереде и оне неприлике, што их је десетогодишњим искуством и сам Сабор прибавио у обштинама, а с друге стране да би у стању биле, унапредити праву црквено-школску цјељ у обштинама, и то тим мање, што у прерађеној по Сабору уредби тој налазе се и таке промене, које су према предизложенима од далеко већег замашаја, и управо мјеродавности, по достижење горње цјели, и које промене Сабор у представци својој при свем том муком прелази! У

Синод се дакле тиме побуђеним осећа, високу позорност Ваше Преузвишености овде смерће обрзтити између других таквих про-

мена пре свега и нарочито на промене оне, које се односе на.

активно и пасивно право избора.

Но овде је пре свега предпоставити, да је прев. кр. Рескрипту од 10. Ауг. 1868. служила за темељ министерска наредба од 2. Септ. 1859., која је поради изведења царског Патента од 2. Септ. 1859. дотично оштина евангеличке цркве изишла; следователно да и постојећа прерађена уредба посредно почива на истом темељу.

Као што се дотичног активног изборног права опажа битна разлика између министерске наредбе и рескрипта реченог, тако се види не мала и између Рескрипта тога и прерађене ове уредбе.

Рескрипта тога од 10. Авг. 1868. 8. 13-ти од части шири право то активно, дочим у министерској наредби 8. 23. а. б. с. д. изложена условија у Рескрипту одпадају, од части пак сужава, дочим бирачи не могу бити они, који за протеклу годину дугују с прилогом црквеношколским.

Исти 8. Рескрипта искључује од права избора у ал. 2. и све оне који су због каквог злочина осуђени, или тога ради под казненом тужбом, односно истрагом стоје,а к томе и оне „кои имајући рачун о обштинском добру ил заводу положити, такав за месец дана преко даног им рока нису положили.“

~

са