Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 139

манастира више међу зидом манастирским штудирао и испитивао, а најмање да је на лице места добара манастирских изилазио, те да је тако положај, природу и каквоћу земаља и тих продуктивности — даље терене, даљину и близкост пијаце, средства комуникационална, текуће цене односних производа, тежкоћу ил лакоћу у набављању радених снага, тих наднице, цену ит. д. испитивао.

И кад је тако известије саборски одбор анкетној комисији од стручњака и настојатеља позваних поднео, онда није чудо, да је комисија та, у којој учествоваше и чланови Сабора, већином гласова, сљедећи мњенију извјеститеља, судила, да је, што манастири имајући добра од преко 50.000 јутара земље и друге разноврстне изворе, а к' томе неиздржавајући више од около 100 калуђера, нису никаква сувишка од чиста прихода показивали, него су се шта више и задуживали, томе криво нерационално газдовање, те с тога препоручује, да се по манастирима рационално газдавање уведе, које се само стручним економским чиновницима и добром управом постићи може.

Мо розбо, зед поп сопсезво, да се манастири у поседу и подпуном уживању од преко 50.000 јутара земље и других равноврстних извора налазе, питање долази, пошто то нигди, па ни у представци није расвјељено: какве су то земље, какви су то други разноврстни извори 2

Синод овај држи, да се неће преварити, ако рече, да од преднаведене количине земаља једва ће бити 7 до 8000 јутара ораће и косаће земље, и која страном у равницама, а страном у планинама, по бреговима лежи, и која је стога и много слабија. Остале земље јесу шуме, воћњаци и виногради. Од шума је приход слаб, јер је сеча скупа, а још скупљи извоз дрва због хрђавих, за марву и људе по томе често и опасних путова. — Воћњаци роде једанпут у 4—5 година, дакле приход и отуд слаб. Много. бољи приход због велике наднице, и слабе цене винске, није ни од винограда, кои истина леже на манастирском земљишту, ал којих се У, део налази у рукама бивших манастирских и поданика суседних властелина, ил суседне границе војене. Остале земље састављају страном гудуре, шипрази, путеви, ритине и т. подобно непродуктивне, ал по већој части ипак данку подлежеће земље.

Други разноврстни извори прихода, које у обште, ал не поименце представка наводи, биће по свој прилици: регалиј , воденице, камен кречни, и овде и онде, но с натегом великом давајеми десетак вински. Но од-свих тих извора, гди их у овом ил оном Манастиру има, да не утиче прихода много, даје се лако поњати при околности, гди се зна, да ти извори нису од великог обсега.

Сад, кад се тако, на праву линију сведено стање тих имања и поменутих оних разноврстних извора манастирских, у зрело расуђење узме, и даље се прихвате у обзир околности: да земље ораће и косаће; да шуме, воћњаци и виногради не дају плода без рада, дакле не без радених снага, то да по томе се не издржавају само до около 100 калуђера на добрима манастирскима; да су наднице због оскудице у посленицима посве велике; па при свем том, да се на време свагда и добити не могу посленици, и то свакојако не може