Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

_ Архив за историју српске православне карловачке митрополије 151

и 1875. опет се састане сабор, најпре да избира Митрополита а затим да настави и доврши стари посао стварање „саб. устројства“ и донашање других уредаба, и најпосле год. 1879. мораде се сабор већ у смислу устројства овога састати, да доврши зграду народне

аутономије у цркви.

Резултат рада свих тих Сабора од г. 1865. овамо јесте тај, да је уредбама од њих донесенима и превишње потврђенима карактер српске прав. цркве као Епископалне збрисан, и обележењем „народне цркве“ замењен.

Уредбе силом којих је то учињено јесу: |

1. Прев. кр. Уредба од 10. Авг. 1868. којом се потврђују 34кључци сабора од г. 1865.

2. Привремено уређење Епархија потврђено највишим решењем од 29. Маја 1871.

3. Изборни ред за српски народ. цркв. Сабор, потврђен најв. решењем од 29. Маја 18 |

4. Привремено уређење Митроп. Цркв. Савета, потврђено највишим решењем од 29./5. 1871.

5. Уредба о српско-народним школама и вишим девојачким школама, потврђена највишим решењем од 6. Апр. и 2. Јула 1872. И

6. Устројство српско правосл. народног црквеног Сабора потврђено највишим решењем од 14. Маја 1875.

Уредбама тим створено правно стање у овостраној српској цркви понајбоље се огледа у саставу и делокругу разних истих уредаба оживотворених законодавних, судских и административних органа, који су редом сљедећи: | 56.

На темељу највишег кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. Одс. П. постоје у црквеним општинама, као најнижим управним Јединицама, цркв. Скупштине и цркв. Одбора (58. 3—10) као црквено-општински органи са означеним у 858. 23. и 40. делокругом; с: овима је придошао у смислу 8. 123. горе под 5. наведене школске Уредбе од г. 1872. још и школски Одбор за местну управу и надзор школа с означеним у 5. 126. исте уредбе делокругом, који је пре г. 1872. имао такођер цркв. одбор; начин постављања тих органа и састав њихов, одређују 59. 11.—14. хваљене уредбе од 10. Авг. 1868. и преднаведени 85. 123. шк. уредбе од 1812.

Ти органи, састављени скоро сасвим из световњака, а позвани да руководе дела местне цркве и вероисповедне школе; да управљају местним црквеним и школским и побожним фундациалним имањем, постају искључиво избором световног елемента без и најмањег участија пароха, односно местног свештенства, о коме се барем са правом предпостављати даје, да и црквене свести и знања, и свестраних појединих чланова пастве своје и највећег интереса за напредак цркве и школе имати мора, и које се најлакше и са сигурношћу на одговор. повући даје. И будући се ова цркв. општинска дела колегиално расправљају; то је уплив пароха на управу цркв. општинску скоро са свим одстрањен. Шта више и само религиозно васпитање школске младежи, односно предавање веронауке у српским „вероисповедним“ школама одузето је наредбом 8. 23. шк. Уредбе од г. 1872. местном свештенству и поверено учитељству, које из-