Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

152 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

лази из препарандије истина вероисповедне, ал нестојеће под надзором цркве односно Епископа или Митрополита. Непоњатно, али сушта истина!

Па пошто су ти органи без сваког учестија и уплива местног свештенства изабрани, није чудо, да су они састављени често од људи сумњиве ексистенције и хрђавог поведења, без сваког религиозног чуства и нужног знања; од људи који прохарчивши своје имање и дошавши до коначне пропасти, отимају се да дођу на управу црквеног имања, како би своје жалостно стање поправили.

С обзиром на такови састав тих цркв.-општинских органа, у којима још к' томе парох само тако на председничко место доћи може, ако то једногласно позван буде (8. 20. Оде. П. рескр. од 10. Авг. 1868.), дочим се за избор световњака за председника само већина гласова иште, није ни то чудо, што се у целој Митрополији с фењером у руци морају тражити места, — неизузимајући ни саме вароши, где има тобоже интелигенције, у којима би скупштине и одбори у одређено односном наредбом време и са прописаним бројем чланова своје Седнице држали, изузимајући једино случајеве, кад треба Кеа или терати пароха или учитеља, издавати новац, где га још има у зајам, или као што је овде и онде случај, какве демонстрације чинити. Према свему осталом влада потпуна апатија, којој је природна посљедица, неуредност и незаконитост у целокупном раду. -

Како тек стоји са извршивањем наредби власти црквених које у смислу 8. 40. Одс. [. често хваљеног рескр. од 10. Авг. 1868. и 8. 126. шк. уредбе од год. 1872. местном цркв. одбору и шк. одбору належи, о томе држим да ми није нужно говорити, јер се већ по себи из предизложених може закључити, да је стање у том погледу по све жалостно.

Ти тако састављени и изабрани органи, дакле не само да нису способни, да цркву и школу на виши ступањ благостања подигну; него су својим радом, односно нерадом, кадри обоје коначно упропастити. Прелазим сада на Епархију и њене судске и административне органе.

У смислу привременог уређења Епархија, потврђеног највишим решењем од 29. Маја 1871. постоје у Епархијама епарх. скупштине, консисторије, администр. одбори и шк. одбори.

У свима тима органима с изузетком консисторије, световњаци су у претежној већини.

Консисторије пак састоје се из У, свештеничких према световних чланова (чл. 24. 28. и 31.).

Но кад се узме у обзир да се епархиј. скупштина "претежном већином из световних чланова састоји (чл. 12.), даље кад се узме у обзир, да световне чланове епархиј. скупштина — изузимајући заступнике учитељства (4. и 5.) бирају које непосредно, које посредно местне цркв. општине (чл. 10.), о којим сам саставу већ напред говорио; кад се даље узме у разсуђење, да црквене скупштине бирају чланове епарх. скупштине већином онако, какви су њени властити чланови, т. ј. овима равне ил подобне и у погледу