Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 158

знања и схваћања интереса цркве и школе; кад се даље стави предлог, да чланове епарх. консисторије, администр. и школ. одбора, а уједно и фишкала и бележника епархијалног бирају епарх. скупштине (чл. 22. 28. 32. и 34.), онда изчезава и она већина свештеничких чланова у консисторијама тим пре, кад се на мерило стави још и та околност, да та претежно из световњака састојећа се епарх. скупштина бира како чланове разних епархиј. органа, тако и чиновника (фишкала као референта п таштотанбиз « 41861рипапбћиз а бележника као референта у осталим предметима) без сваког учестија и уплива дијецезалног Епископа.

Ови су — Епископи — само председници у свима тима органима, и у којима се дела по. већини чланова решавају, и имају "једино право консистор. подпредседника и канцелисту именовати.

"Ма да у привр. уређењу није одређено време, кад сви ти епарх. органи имају своје седнице држати, по врсти и обиму послова појединих органа нуждно је, да се епарх. скупштина бар од године до године, а седница конз. и два одбора епархијска, од месеца до месеца држе, јер Епархијска Скупштина треба да води контролу, над радом органа црквене и шк. уредбе (ч. 18.), а сви да решавају текуће послове свога делокруга, којих се за месец дана доста нагомила. Али у ствари то не бива. јер пошто члановима Епарх. Скупштине дневнице и накнаде путних трошкова у опште неприпада, а чланове епарх. управе, за које је одређена (5. 36.) дневница од 3 ф. и накнада подвоза из епарх. благајне, но у недостатку последње фактично неуживају; то све одредбе епарх. уређења остају на папиру тако, да године прођу, а епарх. Скупштина се недржи, и да више месеци прође док се консисторијалне и одборске Седнице држати могу, будући да кад и кад неналази једног члана присутног, а често се догађа да се по нужди држе Седнице и са мање од прописаног броја чланова, и што је карактеристично, није присутних баш оних од чланова, развје ако немају какву личну ствар да у Седници пропулнирају, који највише бране ту. народну аутономију, дочим у Седници саборског одбора, Митр. Савета и Школ. Савета непропуштају долазити. А зашто лагкоје погодити. Овде имају дијурне и путне трошкове, последње како си сами одређују, и које међусобно сами и ликвидирају, а тамо тих није. Ове последње околности правна посљедица била би наравно та, да би се аста е! јасја таквих Седница незаконитима и ништавима сматрати имала.

И ти органи епарх. судства и управе нису одговорни за свој. рад или нерад вишој митроп. власти, него напред истакнутој епарх. Скупштини (чл. 18.) (овде приметити имам да у мађ. тексту погрешно стоји „Сабору“ —), па како онда Митрополитска управа да прибави својим наредбама важности, код таких органа који су неком трећем телу, — које се као што сам напред изложио, једва · састаје, — одговорниг — !! —

Таким органима дакле поверен је васколики надзор, управа и судство у епархијама; и по томе није чудо, што званично пословање свуда запиње, и што управа епархијска по својој каквоћи једва да је утекла од управе црквено-општинске.