Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

154 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

У Митрополији постоје опет ови органи:

Народно цркв. Сабор и саборски одбор, којих састав и делокруг нормира саборско устројство потврђено највишим решењем од 14. Маја 1875. и Митрополитски црквени, и народно црквени школски Савет, којих састав и делокруг одређује привремена уредба, потврђена највишим решењем од 29. Маја 1871.

Сабор је по 8. 1. свога устројства, заступство грч. ист. верних у обсегу српске митрополије у стварима цркве, школе, и на ове односећих се фундација. Он се по 8. 2. састоји из Патриарха и Епископа, из 25 чланова свештеничког и 50 световног реда. И једне и друге бирају по 5. 1. изборног реда, потврђеног решењем највишим од 29. Маја 1871. световни и свештени бирачи дотичних изборних срезова и то заједно.

Делокруг сабора одређен је 98. 18. 19. 20. а саб. одбора. 58. 22. 29. и 30. саб. устројства.

По своме делокругу сабор је највиша законодавна и контролна власт у цркви, али он утиче и у саму највишу управу и судство Митрополије; јер он бира и поставља све органе Митрополијске Управе, и то 1. Саборски одбор, који је по своме делокругу извршујући орган Сабора и контрола свима властима, које су саборским уредбама постављене (5. 22. 1. в.), контрола (8. 22. |. г.)

и управа (5. 30.) народно црквених фондова и фундација; највиша инштанција у црквено-административним пословима (8. 29.) и спремач предлога за расправу саборску (85. 22. Њ. а.), 2. свештеничке и световне чланове Митр. Савета, који је призивна власт у свима стварма црквеног судства. 3. све чланове народно црквенот школ. Савета, који је највиша управа и надзор школа; а уз то још и главног школ. референта и епарх. шк. референте.

Све су то, бар по имену, митрополитски органи али их Сабор бира без сваког утицаја и уплива Митрополита. Митрополит коме је поверено председништво у свим тим органима, има једино то право, да може канцеларијско и послужитељско особље наименовати и одпустити, но тако да у случају одпуста одпуштени може узети рекурс на саборски одбор, који тада суди између председника му Патр.-Митрополита и послужитеља (8. 22. в. саб. устрој.)

Састав органа Митроп. Управе одговара у главном саставу

органа епарх. управе и у онима је пропорција између чланова свештеника и световног реда она иста, која је у овима.

Сабор се има !п геоша од 3—3. године, Седнице саб. одбора од 3—3. месеца, Митроп. Савет од пол до пол године, а народ. цркв. школски Савет по потреби држати. |

Чланови свих тих органа уживају дневнице и накнаду путних трошкова, те с тога задржавају места у тим највишим судским и административним органима обично у Сабору и ван Сабора тон давајуће особе за себе.

И тако изабранима и састављенима органима тима поручена је легслација, више судство, виша администрација и главни надзор у цркви и вероисповедној школи.

И сви ти предозначени органи од доле па до горе дјејствују као што се из предизложенога види, колегијално и периодично;