Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 155

од куд сљедује то, да у доста дугом међувремену, кад Седница није, није ни надзора, ни управе, ни суда. У том дакле времену виси и црква и школа у ваздуху, јер дотични председници, односно Митрополит и Епископи, немају осим гореизложених, никаква друга права, доли још једине дужности: у Седницама председавати, по већини гласова закључке изрицати, и настојавати, да се ови тачно

одправљају.

Па ипак при свем том, што дотичне Уредбе те органе чини одговорнима за њихово делање, наређујући, да су епархиј. органи одговорни епарх. Скупштинама, а сабор. одбор и нар. цркв. шк. Савет сабору, и што Митрополит и Епископи осим преднаведених никаквих других права немају, одговорност у самој ствари почива на Митрополиту и Епископима према клиру и народу, који још никако немогу или неће да поњају да је Епископат по све обезвлашћен, па и према самој високој влади, која за рад и нерад речених од Епископата независних органа, Епископат повлачи на одговор, као што се то види и из високог одписа преузвиш. Гд. кр. уг. Министра просвете и цркв. дела од 9. Окт. 1873. Ж 27786., неузимајући у обзир, да се зато што је одговорност у речи стојећих органа (са обзиром на оно што је одговорности епарх. органа речено) које само фиктивна, које пак без практичне вредности јер је колегијална — правно неможе Епископат одговорним учинити, односно одговорност тих органа на председника им свалити.

Ово је данашње правно стање српске православне цркве, оно _је резултат досљедње радње Сабора држаних од год. 1865. па до сад. — Па из свега тога шта извире као смер Сабора, односно странке оне, која Сабор руководи

На питање то даје се већ из предизложенога стања ствари одговор саставити у ово неколико речи:

Све под своју власт ставити. Све од себе у сваком погледу зависним учинити и клир и народ, и то под фирмом цркве а на рачун и одговорност клира.

И. ово је већ скоро сасвим и изведено. Јер као што се из горепоказаног састава и делокруга односних црквених органа види, почива и легислација и администрација и јурисдикција и надзор у рукама тако зване „народне странке“ — исто тако, као што у рукама њеним леже и свиколици фондови с називом „народни“, о коме ћу ниже још имати прилику говорити, и свеколике остале фундације, поверене негда руковању Митрополита и његових асистента.

Но шта више и сами предмети догматичне, обредне и литургијске природе, па и они који се односе на дисциплину у духовним стварима стоје у рукама те странке. — Јер кад се по 9. 18. прев. рескр. од 14. Маја 1875. даје право расправљања тих предмета Митрополиту и Епископима, односно Синоду, а по 8. 19. тачке 10. ал. 2. истог рескр. Сабору опет припада право устројавати Консисторије и Апелаторију (Митр. Савет) којих делокруг састављају баш ти исти предмети (поближе означени у 85. 10. Њ А. а—к. одс. ЈУ. прев. рескр. од 10. Авг. 1868.) истина устројавати по предходном преслушању Синода, ал тога мњење Сабор примити или

одбацити може; — онда ко да. невиди, да се једном руком Синоду