Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 161

6, 20. 1. Тим. 1. 16.; 4, 2.; Тим. 2, 1. 13.) да свештенослуже (Дјејан. 20, 28.; 1. Петр. 5, 12, и напослетку су заповедали непосредно њима изабраним и рукоположеним Епископима, да предају помоћу таинственог рукоположења своју божествену власт и другима нарочито избраним и спремљеним људима (им. 2,2. Тим, 115) описавши подробно она својства, која морају ти на тако велику службу призвави мужеви имати (1. Тим. 3, 1—10. Тим. 1, 6. —), с друге стране пак мужевима, који не имаше и не добише описаним начином речену власт забранили су они најстрожије присвајање те власти (Рим. 10, 15.; 1. Кор. :12, 29; јевр. 5, 4. 5.) а све верујуће у опште обвезали су и упућивали: повинвитесл НастаВникомх вашим и покараитеса; ТИ ко БДАТА 40 ДУША кашихх (јевр. 13, 17. к' томе |. Кор. 5120) |

в.) Догме православне цркве. Од догмата прав. Цркве, догма 0 цркви садржана у 1Х. чл. Никео-константинополског Сиумвола вђри гласи: „ебрбо ка Един Скатво Соворнао и постолскак Церковћ“

По овом догмату прав. верују прво, да је црква по свом почетку апостолска, т. ј. да она којој је дакако сам Спаситељ „крајеуголни камен“ јесте и на апостолским основима; а друго да је

црква по свом устројству апостолска т. |. да помоћу апостолског насљедства, које почива у Јерархији постоји још и данас и постојаће док је века апостолство у цркви, у лицу јерархије, која је према томе насљедила апостолски делокруг, апостолску власти т.Д. у цркви.

с.) Догматичко учење у православној цркви. |

Догматичко учење прав. цркве о горњем предмету изложено је у символичким књигама прав. цркве и то:

1. „У посланћо о прав. Ком пракоса. Пат(нарха“. 2. у правосл. "испов'К дано католичке дпостолске цркве, и на последку 3. у свим правосл. црквом одобреним катихизисима.

По томе учењу принадлежи у цркви и за цркву свестрано и искључиво сваколика власт, т. |. и свештенослужитељска и учитељска и управитељска у Јерархији.

4.) Сви православном црквом примљени канони.

Далеко би ме одвело, кад бих ја све каноне св. Апостола, св. вселенских и поместних сабора и св. Отаца, који о горњој власти Јерархије у цркви и за цркву говоре, појединце хтео рег ехгепзит овде да приведем.

Зато ће и довољно бити ако те каноне овде само бројно наведем, и на поједине од њих се примера ради позовем, користећи. се при цитирању дјела: О. Вемегес! Зупофсоп зтуе Рапдестае Сапотит.

Дакле сви канони до једног које прима и признаје правос. Црква и по наредбама и по духу своме признају у цркви и за цркву свуколику власт, т. |. и свештенослужитељску и учитељску и управитељску изкључно и свестрано Јерархији, а наиме: сви 85 Апост. канона н. пр. к. 7. 34. 37. сви 20 кан. 1. всел. Сабора н. пр. 4. 5. 6. 16. сви 7 канона П. всел. Саб. н. пр. 2. сви 8 кан. Ш. всел. Саб. н. пр. 5. сви 30 кан. ТУ. всел. Саб. н. пр. 4. 8. 9. 13.

„Архив“ св. П. п

| - о