Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

174 Архив за историју српске православне карловачке митрдполије

По устројству прав. цркве пак Јерархија је представник црквене власти у целом обиму њеном.

Но пошто је, као што сам горе извео, власт Јерархије у срп. прав. цркви уништена, и пошто је аутономија 1Х. 1868. дарована у битности својој против саме цркве окренута; то је превосходна и најсветија дужност Архијер. Синода свим законитим средствима настојавати, да се у овопределној прав. српској цркви успостави црквеним законима одговарајуће стање т. |. да се црквена власт поврати Јерархији којој и припада.

У томе правцу сачињен је и тим духом дише горе приложени пројекат Устројства, који само у главним потезима обележава устројство цркве на темељу како општег, тако и. партикуларног црквеног права, и који је досадашњим разлагањем у опште мотивиран.

Ш.

Прелазим сада на специјалну мотивацију одређења у томе пројекту садржаних. Устројство цркве по овом пројекту одговора подпуно оном учењу и оним начелима, која правосл. црква исповеда и признаје, и која сам горе (под [.) чест имао изложити.

Наиме пошто овопределна србска прав. црква једну Митрополију састојећу се из 7 Епархија сачињава; то је основ овоме устројству Митрополитски устав, који се у православној цркви на основу св. канона развио, који и у овопределној србској цркви, од почетка њеног, влада и који се и синодалним назвати може.

С тога на челу свеколике црквене управе у највишем степену њеном стоји Митрополит (Патријарх) са Архијерејским Синодом (5. Зли 59)

Начело Јерархијске власти у цркви спроведено је кроз све врсте и степене црквене управе.

"Те врсте и степени означени су у 8. 1.

Сходно томе начелу стоји на челу Карловачке срб. Митрополије и Митрополитске управе Митрополит (Патријарх) а на челу Епархија и односно епископске управе (85. 20.) стоје Епископи; на челу парохијске управе, која замењује досадашњу црквено-општинску, стоји парох и парох. клир (85. 26.) и на послетку на челу Монастира настојатељ с братством.

На челу целокупне цркв. управе, као највиша црквено законодавна, управна и судска власт стоји Архиј. Синод (5. 5.). Та највиша власт Архиј. Синода мотивирана је довољно у излагању мојем под П. Састав Синода, време заседавања, делокруг и пословни ред, све је то одређено св. канонима (прав. 8. всел. Саб. ТУ. и прав. 6. всел. Саб. УП) — С тога се у том погледу за сада ништа поближе и не одређује (8. 6.).

Што се тиче личних права (и власти) Митрополита и Епископа, та су двојака; једна им припадају по св. канонима, и то су таква, која сваком Митрополиту, дакле и карловачком србском, и

сваком Епископу, дакле и србском, — а друга им припадају специјално као Митрополиту и Епископима овдашње србске правосл. цркве. — С тога је и нужно, да им се осим специјалних права њи-

хових, која ће се засебним Штатутима и наредбама, о којима је у