Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 175

овоме пројекту реч, још имати нормирати, призна изрично и сва канонична власт, и да тиме буде констатирано, да се ова власт устројством овим не крњи. То је учињено 88. 3. и 20.

Слично томе признана су и канонична права парохијалног клира (8. 26.)

За управу цркве у свима степенима њеним постали су како уз Митрополита тако и уз Епископе и парохе у току развитка овопределне србске прав. цркве неки органи, који су у управи мањег = већег удела имали.

Ти органи јесу при Митрополиту: Народно-црквени Сабор и Митрополитска Апелаторија (Митр. Савет), при Епископима епархијска Конзисторија; и на послетку код парохијске управе црквена скупштина и цркв. одбор.

Није ми овде излагати Историју постанка и развитка тих институција и мере њиховог уплива у решавању црквених, школских и фундацијоних дјела. О органима, који сада код свих степена црквене управе постоје, 0 њиховом постанку, деловању и резултату овог последњег говорио сам под !.

Органи ти задржавају се и у овоме пројекту устројства; али је састав њихов према захтеву начела Јерар. власти и према досадашњем партикуларном праву цркве знатно измењен.

Остављајући на страну одредбе пројекта, тичуће се народно-_ црквеног Сабора, о коме ћу ниже реч повести, прелазим одма на устројство Митр. Савета (Апелаторије).

Он је:

1. Другостепена судска и управна власт (8. 11.)

2. Највиша управна и дисциплинарна власт за све српске вероисповедне основне школе и учитељско особље (8. 14.) и

3. Управа народно-црквених фондова и фундација (8. 17.).

Према томе је и подељен на три одсека, од којих сваки има свој засебни састав и чланове.

Први одсек имао би делокруг садашњег Митроп. Црк. Савета од 29. Маја 1871. и један део делокруга саб. одбора т. |. онај који је овоме привремено поверен 85. 29. Сабор. устројства од 18. Маја 1875. — Други одсек имао би делокруг садашњег нар. црквен. Школ. Савета од 29. Маја 1871. и односно означени у истој уредби (1.) од г. 1872. у 5. 142. и Трећи одсек ступио на место саборск. одбора, као управа срб. нар. фондова и фундација.

Пошто је МЦСавет орган црквене управе и цркв. судства, јер

ће се први одсек изкључиво са цркв. (како унутарњим тако и административним и економским) стварима, други са вероисповедним основним школама које под закриљем цркве стоје, — а трећи са руковањем цркв. фонлова бавити; тако и јесте свакоме одсеку за председника одређен Митрополит (Патријарх) и Јерархији уплив при постављању чланова у сва три одсека свештених чланова. ___ С тога и одређује 8. 12. да чланове првог одсека поставља с једне стране Синод (Тт. |. 2 Епископа члана) с друге стране сам први одсек, али на тројну кандидацију Патријарха Митроп., а 8. 15. да чланове другог Одсека бира тај одсек и опет на тројну кандидацију Митроп. Патриарха.