Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

176 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Први одсек састоји се из самих духовних Чланова; јер се он поставља за чисто црквене ствари, а у овима по Јерархијском начелу — световњаци никаквог удела имати не могу. — Други одсек састоји се из два духовна и два световна члана пошто у расправи школских ствари ваља да учествују и клир и световњаци. Први већ с тога, што је школа вероисповедна, па по томе ваља, да има у управи школа, ко ће пазити на то, да се настава у духу правосл. цркве руководи, и младеж у истом духу васпита; а друго с тога, што терет оснивања и издржавања школа лежи поглавито на световњацима, и што се младеж у школи учи и приправља за практични живот; пак је право и правично, да се школске ствари спо-

разумно с њима решавају. |

Пети члан другог одсека јесте главни иншпектор-референт, који може бити Свештеник или световњак, пошто се у пројекту не наређује, да мора искључиво из једног или другог од тих сталежа бити постављен. "

Пре него што би одредбе у погледу трећег одсека Митр. Савета, који одсек има за делокруг управу и руковање срп. цркв. фондова, поближе мотивирао, нека ми је слободно најпре нешто о природи тих фондова напоменути. |

Фондови и фундације које су некада стојале под управом Карлов. Митрополита и његових Асистената, а сада стоје под управом саб. одбора ушло је у обичај „Народним Фондовима и фундацијама“ називати, особито их радо тако назива Сабор, односно у њему го-

сподствујућа „Народна странка.

Тим именом се раг ехсеПепсе називају два велика фонда: клирикални или карлов. Школ. фонд и неприкосновени Фонд (Кезст. Ресјат 16... ји 17292 92030 Воли зерводу) Но нити се напдва фонда, вити остале фундације с правом називају народним фондовима, јер нити су први, нити ове посљедне основане каквим актом прав. срп. народа. Наиме од ових последњих основао је н. пр. „Фонд Саве Текелије“ сам овај велики добротвор србски; Фонд за „благодјејаније“ — претежним делом Митрополит Стеван Стратимировић; Фонд за зидање Митроп. резиденције изкључиво тај исти Митрополит; Стипендијски фонд Путников, изкључиво Митрополит Путник; Јерархијски фонд, постао је од залишних парох. Сесија,. које није дао народ; Манастирски фонд из прихода Манастира, које није опет основао народ ес. ·

Што се тиче клирикалног или Карловачког Школ. Фонда, он је основан од Митрополита Ненадовића основницом од 10. Авг. 1749. помоћу прилога његових и Епископа, Манастира, свештенства, и цркви Сремске (карловачке) Епархије.

И пошто је томе фонду одређена та цјел, да се помоћу његовом заведу нужне школе најпре у Карловцима а затим у сремској Епархији; то. су само сремске цркве, Манастири и свештеници управо обвезани били, на овај фонд прилагати; у смотрењу осталог свештенства изражена је у основном писму само жеља и очекивање, да ће они својевољно на ту цјел жртве приносити. Због тога из

остали Епархија фактично нико није ни прилагао, осим тадашњих