Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Аржив за историју српске. православне карловачке митрополије 179

Оба фонда пак и клирикални, односно карлов. школски, и неприкосновени, давали су досад још на поле и предујмове на трошкове Сабора, који би се реченим фондовима повратити имали; али се то тако споро враћају, да данас од прилике 166000 фор. износи потраживање оба фонда у име тих предујмова, од које своте половина припада на неприкосновени фонд.

Исти фонд још има потраживање око 230000 ф. у име допуне Епископске дотације, — верозаконски принос наиме, што га правосл. србски народ на цел дотације Епископа плаћати има, износи годишње округло 24000 ф.; али од те своте улази фактично само 8—9000 фор. годишње у благајну односних фондова; рест остаје на дугу без камата. Али се зато Епископске дотације ипак подпуно издаје, јер није другчије, што наравно само иде на штету неприкосновенога фонда, који је у то име од год. 1869. до данас грдну своту од 230000 фор. предујмио.

Да је горепоменута субвенција Горњо-Карловачког Свештенства остала у благајни неприкосновеног фонда; исто тако да нису издавали из тога фонда предујмове на саб. трошкове, било би данас главнице далеко веће, него што је сад, јер би предујмови још и камате донеле и доносиле.

У том срећном случају могли би можда још данас Епископи добивати садању своју дотацију без икаквог верозаконског приноса; а то би заиста било |п ђопит пабош.

Из свега досад наведеног види се, да оба у речи стојећа фонда нису народна, него да су то фондови српске народне цркве т. |. србске народне Митрополије Карловачке, и да се по томе само у толико сматрати имају србско-народним што служе на цели србске народне цркве, односно п бопит паботз у црквеном смислу, никако пак зато, што би народ као такови, који иначе није нити може бити правни субјект, да може што асашптан роззфтан, имао права, да с њима располаже, и то путем својих органа.

Остале штипендијске фундације јесу по своме постанку приватне од појединих правосл. Срба основане, и Митроп. Патријарху и његовим Аз9ујепшта поверене, да њима према одређеној им цели управљају и располажу. — И ове се само у толико народним назвати могу, што су за србску правосл. младеж основане.

Неприкосновеним фондом управљали су из почетка сами Митрополити, али пак кад је основан клирикални, односно карловачки школ. фонд, дошао је он заједно са овим под управу Митрополита и његових такозваних Аз5згеп(а, од којих је један био ех зташ ессјезтазнсо, други ех зјаш см, а трећи ех збаћи тиНап. — Али ове Азајзетје који су Митрополиту усљед највишег решења од 28. Септ. 1769. и доцније усљед кр. рескр. од 10. Авг. 1868. придодани и који су делали у смислу инструкције дане им највишим решењем од 29. Дек. 1769. није бирао Сабор као што сада бира чланове саб. одбора, него је исте именовала на предлог Митрополита висока влада, и тако се одношај између Митрополита му разликовао битно од одношаја, постојећег данас између Митрополита и чланова саб. одбора; јер Асистентом могао је постати само онај, који је уживао поверење Митрополита, а чланови саб. одбора бирају се без сваког

- %